О томе да Независна Држава Хрватска (НДХ) није настала пуким стицајем историјских околности, већ да је била израз одњеговане државотворне идеологије која је била прожета србофобијом и вјерским фанатизмом из којих су израсли расни закони и програм уништења Срба, Јевреја и Рома, полазници семинара Култура сјећања и памћења, као и неколицина посјетилаца могли су да се увјере на предавањима која су 04. и 05. априла одржана на Филозофском факултету у Бањој Луци.
Пише: Драгослав Илић
На тему Настанак Независне Државе Хрватске - спољнополитички и унутарполитички услови предавање је 04. априла одржао мр Горан Латиновић. У веома прегледном и садржајном предавању мр Латиновић је изложио основне историјске процесе који су довели до стварања НДХ. Ревизионистичке тежње Италије, Мађарске и Бугарске налазиле су природне савезнике у чиниоцима унутрашњег проблема Краљевине СХС/Југославије. Међу овим чиниоцима, од тридесетих година дватесетог вијека, најзначајнију улогу имала је терористичка организација ''Хрватска револуционарна организација Усташа'' која је црпила снагу из идеологије хрватског праваштва. Настала шесдесеттих година деветнаестог вијека, а за њене идеологе Анту Старчевића и Еугена Кватерника Срби су били само ''накот којег треба сикиром утући'' и ''пасмина на развојном ступњу испод животиње'', теориски заокружена до краја деветнаестог вијека, правашка идеологија је била садржина процеса преласка национализма из елитног у масовни тип, а затим и дио државотворне идеологије која ће у међуратном периоду интегрисати хрватску нацију. Након ових процеса формирање нацистичког Новог поретка и агресија на Краљевину Југославију биће само оквир у којем је било могуће реализовати државотворну идеју.
Дан касније, на истом мијесту, предавање на тему Расно законодавство - политика и реализација Холокауста и геноцида у НДХ одржао је мр Жељко Вујадиновић. Од мр Вујадиновића могли смо чути нешто више о теоријама које су довеле до стварања стереотипа о супериорним и инфериорним цивилизацијама. Читав низ оваквих теорија, хватајући корјена у јавном дискурсу ондашње Европе, довеле су до дегенерисања етичких вриједности што је омогућило касније процесе доношења и провођења расних закона којима су читави народи били одређени за уништење. Након оваквог теоријског увода услиједило је излагање о обликовању и реализацији расне политике у НДХ. Свега неколико дана након проглашења нове државе донијети су и први расни декрети са законском снагом који су Србе, Јевреје и Роме практично ставили ван закона, након чега је као логичан наставак ове политике услиједио процес уништења ових националних група прво у логорима смрти Госпић - Јадовно и Јасеновац, као и у низу мањих логора, а затим и покољима у мјестима живљења.
У наставку семинара Култура сјећања и памћења, у уторак 10.4.2012. у 15.00 часова, студентима историје, као и свима заинтересованима, ће се на годишњицу појаве првих логораша у госпићкој казнионици и првих жртава Холокауста и геноцида у НДХ обратити др Душан Басташић, предсједник Удружења потомака и поштовалаца жртава комплекса усташких логора Госпић - Јадовно 1941, на тему Моје Јадовно, а одмах након његовог предавања, у 16:20 часова имаћемо свједочење господина Илије Ивановића, бившег јасеновачког логораша и учесника у пробоју јасеновачких логораша 22.04.1945.