Августовски покољи као и интернације у логоре смрти, само један дио од три велика таласа геноцида над Србима у Херцеговини 1941. године, жестоко су погoдили Мостар. У тим покољима страдало је, осим Срба из градског језгра, и становништво из села која су припадала тадашњем мостарском срезу. Једно од тих села је и село Зијемље - данашња општина Источни Мостар.
0 Comments
Гостовање у 3. дневнику БХТ 1 поводм међународног дана сјећања на Холокауст. Датум емитовања 27.01.2015. Разговор почиње од 8 минута и 10 секунди.
Погледајте видео: Разлика између "Јулијанског и Грегоријанског календара"? Када су они настали? Шта је то "Миланковићев календар"? Какав је став Српске Праволсавне Цркве о томе ? Село Рашка Гора налази се 12 километара сјеверно од Мостара на десној обали ријеке Неретве. Назив топонима Рашка страна и Рашки дол који се налазе сјевероисточно од Коњица, један од највећих српских историчара Владимир Ћоровић везује за срдењовјековно размеђе између више српских земаља и области. Том аналогијом можемо посматрати и контекст немирног средњег вијека и вјероватног настанка назива села Рашка гора, али и мјеста Раштани које је неколико километара ближе Мостару. Самим схватањем појма Рашка и означавања појмова „Рашки“ везаним за народ и територију бавила се Јованка Калић. Она је донијела преглед употреба и тумачење значења овог термина, који се несумњиво везује за „темеље знања о старијој српској историји“. Погледајте комлетан говор на отварању изложбе ПРЕБИЛОВЦИ у Новом Саду 17.11.2014. Дијелови говора
Пребиловци су мјесто које мора постати парадигма нашег националног страдања. Са научне тачке гледишта убијање око 600 пребиловачких жена и дјеце у Шурманачкој јами код Међугорја и још око 200 њихових најближих на више мјеста у селу и околини, има сва обиљежја злочина над злочинима, злочина геноцида, посебно оног извршеног над српским народом 1941-1945. године. Системски приступ планирању и извршење злочина, покушаја насилне промјене вјере, па све до кориштења свих државних ресурса за уништење једног народа само су нека од тих обиљежја. Тих 10 километара којим је пребиловачка нејач, жељезницом из Чапљине, преко Дретеља транспортована до Шурманаца, управо нам осликавају системску компоненту злочина. Државном жељезницом не управља ни шака усташа који су дошли из Италије, не управља ни један појединац него управља држава и систем у намјери да уништи једну националну групу. Говори: војници, одакле идете? Ми: из Далмације. Она: Госпа вам дала, јесте ли видили усташе у Сињу? Ми се погледасмо, ћутимо, то нам први пут чути шта је усташа. Ми њој: женска главо, па о чему ти то говориш? Па наш жупник кад је за њи купијо прилог увик нами говоријо: они ће нами донити слободу. (назначио ПЛ) Ми: па који жупник? Жена: па Госпа вас помогла, наш жупник Божо Шимлеша. Кажу да су дошли у Сињ. Говор са промоције одржане 26. априла 2014. у КЦ Бански Двор, у Бањалуци Одговоран етички однос према прошлости захтијева опрезност према свакој јавно изговореној ријечи поготово оних који се историјом баве стручно и професионално. Овај кратак осврт, на никада лаку тему броја страдалих, има за циљ да се укаже на недавну изјаву[1] господина Драгана Цветковића, вишег кустоса Музеја жртава геноцида, који за загребачке Новости,превише олако и у двије реченице, сублимира да се број жртава комплекса логора смрти НДХ, Госпић-Јадовно-Паг може заокружити на 16 -17 000. Крај календарске године, вријеме је да подвучемо линију, саберемо, одузмемо, а да се, не дао Бог, и подијелимо. "Нажалост" и за не повјеровати Удружење студената историје: Др Милан Васић још није добило фракцију: нисмо се подијелили на ове и оне, на наше и њихове, на црне и црвене, на лопове и поштене, на власт и опозицију, на... |
Лозо ПредрагОдустати значи не постојати..... Архива
August 2015
|
Блогови > Лозо Предраг
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |