Шарже
Основни и сви други хералдички облици којима се испуњава поље грба називају се „шарже“. Направити композицију различитих шаржи, које по хералдичким и другим правилима чине складну цјелину и уједно имају јединствено значење које говори о носиоцу грба( у овом случају) ,у корпоративној хералдици, био је наш сљедећи задатак. Наравано да је код образовних институција, тј. њихових грбоваи знакова или асоцијација ,повезаних са њима, књига централни и најчешћи „носећи“ мотив . Она се ,углавном, слика „отворена“ или преклопљена и разноврсно је укомпонована у поље носиоца, књига на грбу УСИ ДР МИЛАН ВАСИЋ предтсавља поред основног значења и специфичну професионалну усмјереност ка стицању сазнања, али уједно и ка историјским изворима. Књига као историјски извор, основна нит преношења сазнања о прошлости ,вјероватно је сама по себи довољна да се нађе на грбу студената историје. Хералдичка пракса ,углавном, књигу приказује лицем отворених страница или лицем корице. Овакво бочно приказивање као на нашем грбу доста је рјеђе и специфичније, ако због хералдичких разлога, онда и због естетских, тј. због тежег приказивања мотива и његовог графичког богатства, а и због тога што је чест садржај књиге осликан пратећим мотивима на корицама или листовима. Овакав начин приказивања књиге сам по себи је поставио више естетско-графичке захтјеве извођења, надати се да се у томе и успјело. Пошто слика говори хиљаду ријечи погледајмо неке од разних примјера богате хералдичке традиције широм свијетаса мотивом књиге....
Код комбиновања разних хералдичких мотива за грб удружења путем интернета ступио сам у контакт са холандским хералдичким зналцем Кларк' Т Јонгом који је предлагао нешто општије, али и једноставније графичко рјешење са књигом (књигама) приказаном лицем. Међутим таква већ шаблонизирана употреба овога мотива није ми се наметнула као завршно рјешење. Да ли сам био у праву просудите сами !?
Књига на нашем грбу антиквитетног изгледа (природне тинктуре)тамнијих листова и рубова који асоцирају на стару хартију, је отоврена у поступку блазонирања може се описати и као златна. Задатак блазонирања (описивања грба) јесте тек пред нама ,а то је по себи веома специфичан и захтјеван подухват.(вјероватно ће нам хералдички зналци замјерити на редосљеду радњи) .Динамика њеног покрета, тј.стално листање, је уочљива и може да симболизира стално обнављање и консултовање знања и ауторитета ,али и жељу за детљано анализирање историјског извора што јесте један од основних постулата историјске науке. Управо акцентовање хералдичког мотива књиге наглашено је другим мотивом златног кључа изнад који у хералдици уопштено представља духовну моћ .У знању је, дакле, кључ док је извор кључни елеменат осликавања историјских процеса. Такође сам кључ има антиквитетни изглед како би графички асоцирао на прошлост као кључ будућности !? У општем значењу означава и ослобођење, али и ограничење, а сам по себи носи одређену дозу мистике.
У фази када смо „имали“ на црвеном пољу отворену књигу са златним кључем изнад требало је додати и симболе које би означавали организацију ,тј. колективитет младих људи оданих заједници и науци, и који би практично били носиоци ,али и „чувари“(условно речено). И поред скоро непрегледног низа симбола живих и мистичних бића у Хералдици требало је направити „нешто“ ново ,а опет специфично везано за дјелатност удружења да истовремено носи „трансвременске и транстериторијалне“ поруке и особине.
Зашто Грифон ???
Уз симболе животиња јаких и раширених асоцијативних својстава као што су лав, орао, вук, медвјед, и уз мистично фантастичног змаја, грифон спада у најчешће коришћене симболе , химеричних бића у хералдици.
Грифон је митска звер пола орао пола лав. Његова природа је производ његовог синкретизма. Орловски део му даје соларни и божански дух, а лављи део је извор његове земаљске и профане природе. Орловски део му дарује поглед са висине и мудрост која се заснива на ширини сазнања; лављи део му даје снагу и истрајност .[1]
Баш овај дио из капиталног оставрења „Хералдика и Срби“ нашег највећег хералдичког ауторитета академика Драгомира Ацовића ме је асоцирао на „историчара“ који мора да има издвојену објективну тачку посматрања историјских процеса (поглед са висине), које касније мора осликати и интерпретирати знањем и „мудрости која се заснива на ширини сазнања“. Некако се учинило пригодним да се баш ови чувари по вокацији нађу поред знања и моћи ,тј. њихових симбола на нашем грбу.
[1] Ацовић стр 175
У фази када смо „имали“ на црвеном пољу отворену књигу са златним кључем изнад требало је додати и симболе које би означавали организацију ,тј. колективитет младих људи оданих заједници и науци, и који би практично били носиоци ,али и „чувари“(условно речено). И поред скоро непрегледног низа симбола живих и мистичних бића у Хералдици требало је направити „нешто“ ново ,а опет специфично везано за дјелатност удружења да истовремено носи „трансвременске и транстериторијалне“ поруке и особине.
Зашто Грифон ???
Уз симболе животиња јаких и раширених асоцијативних својстава као што су лав, орао, вук, медвјед, и уз мистично фантастичног змаја, грифон спада у најчешће коришћене симболе , химеричних бића у хералдици.
Грифон је митска звер пола орао пола лав. Његова природа је производ његовог синкретизма. Орловски део му даје соларни и божански дух, а лављи део је извор његове земаљске и профане природе. Орловски део му дарује поглед са висине и мудрост која се заснива на ширини сазнања; лављи део му даје снагу и истрајност .[1]
Баш овај дио из капиталног оставрења „Хералдика и Срби“ нашег највећег хералдичког ауторитета академика Драгомира Ацовића ме је асоцирао на „историчара“ који мора да има издвојену објективну тачку посматрања историјских процеса (поглед са висине), које касније мора осликати и интерпретирати знањем и „мудрости која се заснива на ширини сазнања“. Некако се учинило пригодним да се баш ови чувари по вокацији нађу поред знања и моћи ,тј. њихових симбола на нашем грбу.
[1] Ацовић стр 175
Грифон означава :будност ,безпримјерну храброст и борца који се бори до смрти. Код Феничана је грифон био посвећен сунцу,, био је чувар сакривеног блага. Озачавао је: пажњу, храброст, упорност и брзину. По легенди је Александар Македонски на леђима грифона летио до краја неба па одатле означава гордост. У средњем вијеку се трагало за грифоновим јајима како би се од њега направио пехар који би имао чаробну моћ да свако пиће претвори у еликсир здравља.[1] Наставимо ли тим „алхемијским“ путем грифонова канџа је веома цењена, јер у контакту са отровом мења боју,[2] док...“Бактријско предање које преноси Херодот,приписује грифону гнездо од злата у коме лежи на јајима окруженим ахатом, јаписом и смарагдима .... Хришћански средњи век грифона види као парадигму двоструке природе Христове [3]. У својој универзалној и хералдичкој симболици грифон је углавном идеалан чувар и заштитник свакојаког блага повјереног му на чување, при чему се не боји ни нјавећих препрека и смрти. Дакле, наша књига и кључ ту на црвеноме пољу у сигурним су рукама, тј. канџама.
Како удружење јесте колектив, дакле, множина, на грбу имамо два грифона за која би хералдичари рекли да су осврнути или у осврту (тјелом покретом напријед, главом окренут уназад) . Сам такав положај главе (са ушима по чему се разликује од орловске), окренуте уназад требао би да асоцира на поглед у прошлст, међутим, ако десну и лијеву страну поља узмемо условно и не баш хералдички као једно од тумачења, прошлост и будућност, онда са два осврнута грифона добијамо окренутост у оба временска интервала. У суштини историја и јесте наука која гледа у прошлост да би открила узроке садашњости и евентуалне могућности развоја ситуцаије и процеса у будућности на основу одређенеих законитости. Због свега тога имамо постављену ситуацију на грбу - предмету овог текста. Уз сву ту симболичку изражајност ништа мањи утицај нема ни сво богатство графичко - ликовног осликавања комбинације лава и орла са разним пратећим елементима који на посматрача оставља многострано асоцијативне утиске. Поменути холандски хералдичарски ентузијаста и зналац предлагао нам је потпуно драгачију комбинацију ,гдје би грифони по хералдичком правилу били тзв. држачи грба са већ поменутом комбинацијом унутар поља коју је предложио. Таквом поставком можда се не би изгубило бар не много, на графичко - естетском плану (који је опет веома субјективна категорија) ,али би се горе поменута претходна симболичка прича изгубила.. Веома занимиљив и интересантан детаљ код поменутог приједлога јесте приказ „мушкости“ (лаичким рјечником речено)што за слабог познаваоца хералдике дјелује можда негативно или неукусно , али таква пракса у хералдици представља, готово ,правило ,а ако не то онда се јавља у значајном броју случајева, са посебном симболиком.
[1] Глушчевић стр 137
[2] Ацовић стр 175
[3] Исто стр 176
Како удружење јесте колектив, дакле, множина, на грбу имамо два грифона за која би хералдичари рекли да су осврнути или у осврту (тјелом покретом напријед, главом окренут уназад) . Сам такав положај главе (са ушима по чему се разликује од орловске), окренуте уназад требао би да асоцира на поглед у прошлст, међутим, ако десну и лијеву страну поља узмемо условно и не баш хералдички као једно од тумачења, прошлост и будућност, онда са два осврнута грифона добијамо окренутост у оба временска интервала. У суштини историја и јесте наука која гледа у прошлост да би открила узроке садашњости и евентуалне могућности развоја ситуцаије и процеса у будућности на основу одређенеих законитости. Због свега тога имамо постављену ситуацију на грбу - предмету овог текста. Уз сву ту симболичку изражајност ништа мањи утицај нема ни сво богатство графичко - ликовног осликавања комбинације лава и орла са разним пратећим елементима који на посматрача оставља многострано асоцијативне утиске. Поменути холандски хералдичарски ентузијаста и зналац предлагао нам је потпуно драгачију комбинацију ,гдје би грифони по хералдичком правилу били тзв. држачи грба са већ поменутом комбинацијом унутар поља коју је предложио. Таквом поставком можда се не би изгубило бар не много, на графичко - естетском плану (који је опет веома субјективна категорија) ,али би се горе поменута претходна симболичка прича изгубила.. Веома занимиљив и интересантан детаљ код поменутог приједлога јесте приказ „мушкости“ (лаичким рјечником речено)што за слабог познаваоца хералдике дјелује можда негативно или неукусно , али таква пракса у хералдици представља, готово ,правило ,а ако не то онда се јавља у значајном броју случајева, са посебном симболиком.
[1] Глушчевић стр 137
[2] Ацовић стр 175
[3] Исто стр 176
Занимљиво је да се грифон у црквеној и свјетовној архитектури ових простора јавља у неколико случајева које можете погледати у приложеним фотографијама.
Фотографије 1,2,3,5,7 прузете из књиге Хералдика и Срби
Фотографије 1,2,3,5,7 прузете из књиге Хералдика и Срби
Скупштина града Београда
Може се примјетити да на „нашем“ грифону на леђима постоји и оцило које јасно асоцира на традицију ових простора и о чијем значењу је написано небројено различитих студија. Такође веома асоцијативно јаку „представу“ пронашао сам у већ поменутом капиталном дјелу господина Ацовића гдје је приказан грифон који држи ,,огњило“ што одаје један величанствен спој како симболички тако и графички, тако да је то био још један од разлога за комбинацију каква је на нашем грбу.
Такође на истом ,,мјесту“ пронашли смо грифона из манастрира Псача „као чувара историјског сећања“ на знаку Историјског института САНУ . Напомињем да је та подударност избора грифона од „историчара“ за заштитника историјског блага потпуна коинциденција између наша два случаја ,тј. да није била у виду приликом прављења нашег знака. Али, изгледа да смо имали исте или сличне асоцијативне погледе поготово око тога коме повјерити своје „благо“.
Наставит ће се....
Наставит ће се....