Турци су у мојој краљевини- поручивао је Стефан Томашевић папи Пију II – сазидали неколико тврђава и показују се љубазни према сељацима, обећавају да ће сваки од њих бити слободан који к њима отпадне. Прост ум сељака не разумије превару и мисли да ће та слобода увијек трајати.
Овако је писао посљедњи краљ Србије и Босне пред коначно запосједање ових области од стране отоманске империје половином 15. вијека.
У задње вријеме поново се све више актуелизује прича о улози Турске на Балкану посебно у Босни и Херцеговини. „Истанбулска декларација, Неоосманизам, Стратегијска дубина, Турска као носилац америчких интереса на Балкану, Тадићев однос према Турској, те мијешање Турске дипломатије у спор ислмаске заједнице у Србији „....вијести су и појмови који збуњују и искусне аналитичаре, а поготову просјечног грађанина који понекад не успијева да ухвати те стратегијске паралеле актуелног политичког момента и ситуације. Сви они који покушавају оправдати настојања турске дипломатије да поново „овлада“ Балканом помало релативизујући недавне изјаве турских дипломата и званичника о повртаку и успјешно контексту турског присуства на Балкану ,као и оних који са ових простора о томе сањају, стављају наводну економску експанзију Турске и њену развојну и инвестициону снагу по регион у први план. Да ли они који износе таква настојања заиста мисле да се на економији и инвестицијама (којих „узгред“ буди речено и нема и које остају успаванка лаковјернима) завршавају циљеви званичне Анкаре!? Да ли обећана инвестиција иза себе носи неку нову доминацију и да ли постоји огољена економија без политичког интереса!? Сва глобална политичка кретања, као и наука дају нам јасан одговор илузорности такве претпоставке. То је знао и краљ Стефан Томашевић, нажалост то му није много помогло. Да ли нам податак из давне прошлости отвара очи да економски аспекти оправдања нису непознати у односима Срба и Турске !? Да ли смо заиста простор који не памти много и који је проказани понављач историјског градива!?
У задње вријеме поново се све више актуелизује прича о улози Турске на Балкану посебно у Босни и Херцеговини. „Истанбулска декларација, Неоосманизам, Стратегијска дубина, Турска као носилац америчких интереса на Балкану, Тадићев однос према Турској, те мијешање Турске дипломатије у спор ислмаске заједнице у Србији „....вијести су и појмови који збуњују и искусне аналитичаре, а поготову просјечног грађанина који понекад не успијева да ухвати те стратегијске паралеле актуелног политичког момента и ситуације. Сви они који покушавају оправдати настојања турске дипломатије да поново „овлада“ Балканом помало релативизујући недавне изјаве турских дипломата и званичника о повртаку и успјешно контексту турског присуства на Балкану ,као и оних који са ових простора о томе сањају, стављају наводну економску експанзију Турске и њену развојну и инвестициону снагу по регион у први план. Да ли они који износе таква настојања заиста мисле да се на економији и инвестицијама (којих „узгред“ буди речено и нема и које остају успаванка лаковјернима) завршавају циљеви званичне Анкаре!? Да ли обећана инвестиција иза себе носи неку нову доминацију и да ли постоји огољена економија без политичког интереса!? Сва глобална политичка кретања, као и наука дају нам јасан одговор илузорности такве претпоставке. То је знао и краљ Стефан Томашевић, нажалост то му није много помогло. Да ли нам податак из давне прошлости отвара очи да економски аспекти оправдања нису непознати у односима Срба и Турске !? Да ли смо заиста простор који не памти много и који је проказани понављач историјског градива!?
Путујући од Београда ка Нишу,жена енглеског посланика, леди Мери Монтенгју (1717.), била је сведок необичног обичаја паша да након што се угосте наплаћују од народа глобу што су док су јели трошили зубе.
„ Ови угњетачи не задовољавајући се тиме што поједу све што се може појести од сељачке својине; већ кад су се наждерали и они и њихова многобројна пратња, имају дрскости да захтевају новац за зубе,тј. новчану надокнаду за употребу својих зуба, које су истрошили указавши сељацима част тиме што су им пождерали њихово месо. Ово је буквална истина, ма колико изгледало претерано ; и та пригодна поквареност долази од војничке владавине , јер њихова религија , као ни наша , не допушта ово варварство“
Понуђена слобода и економска олакшица као маска становнику ових простора, само након неког времена отоманске власти, донијела је поред робљења, погрома, дрвених кочева, данка у крви и овај „дивни интеграциони напредни цивилизацијски обичај“ бриге о оралној хигијени и здрављу тј. улагање у исто поред којег сваки коментар остаје сувишан. Зна наш човјек шта му је донијело скоро пет вијекова турских и шта му донесе обећана слобода. Историјски и цивилизацијски процеси у свом центрифугалном ритму окрећу машину времена . Сазријевање тих процеса цивилизацијским , техничким, културним, али и софистицираним дипломатским и стратешким покретачима скраћено је и сведено на краће временске интервале. За колико онда (без икакве жеље за банализацијом и свјесни контекста времена) можемо очекивати неки нови диван напредни обичај са Босфора, јер смо економске и интеграционе аспекте обећања већ добили !?
И да, ...да ли ће Ахмет Давутоглу сачувати зубе !?
„ Ови угњетачи не задовољавајући се тиме што поједу све што се може појести од сељачке својине; већ кад су се наждерали и они и њихова многобројна пратња, имају дрскости да захтевају новац за зубе,тј. новчану надокнаду за употребу својих зуба, које су истрошили указавши сељацима част тиме што су им пождерали њихово месо. Ово је буквална истина, ма колико изгледало претерано ; и та пригодна поквареност долази од војничке владавине , јер њихова религија , као ни наша , не допушта ово варварство“
Понуђена слобода и економска олакшица као маска становнику ових простора, само након неког времена отоманске власти, донијела је поред робљења, погрома, дрвених кочева, данка у крви и овај „дивни интеграциони напредни цивилизацијски обичај“ бриге о оралној хигијени и здрављу тј. улагање у исто поред којег сваки коментар остаје сувишан. Зна наш човјек шта му је донијело скоро пет вијекова турских и шта му донесе обећана слобода. Историјски и цивилизацијски процеси у свом центрифугалном ритму окрећу машину времена . Сазријевање тих процеса цивилизацијским , техничким, културним, али и софистицираним дипломатским и стратешким покретачима скраћено је и сведено на краће временске интервале. За колико онда (без икакве жеље за банализацијом и свјесни контекста времена) можемо очекивати неки нови диван напредни обичај са Босфора, јер смо економске и интеграционе аспекте обећања већ добили !?
И да, ...да ли ће Ахмет Давутоглу сачувати зубе !?