Општина Билећа, се налази на југоистоку РС и припада области Источне Херцеговине у коју још улазе опшина Требиње, Љубиње, Гацко, Невесиње, Берковићи, и Источни Мостар.
Билећа је смјештена у источном дијелу ове области.Подручје овог краја Јован Цвијић је називао Рудинама, односно билећким рудинама.То је један холокарстни предео нижих надморских висина од 400 до 600 м.
Јужно од Билеће налази се извор ријеке Требишњице. 1966. године је изграђена хидроелектрана и створена је једна од највећих вјештачких акумулација у свијету, Билећко језеро, које има дужину 18 км, а ширину 3-4 км.
Унутар овог краја, окружени брдима и површинама, леже четири крашка поља:Билећко, Планско, Фатничко, и Дабарско. Територија општине се простире између 42° и 46´ и 43° и 9´ сјеверне геогравске ширине и 18° и 31´ и 18° и 10´ источне географске дужине.Просјечна надморска висина града односно насеља Билећа је 476 метара, док је осталог дијела опшине око 700 м². Површина опшине Билећа износи 633 км² и заузима 2,5% површине Републике Српске.Већи врхови који припадају Билећи налазе се на планинама Баба (1735), Бјелашници (1867), Видуши (1328) и Ситници (1419).Општина Билећа се на истоку граничи са општином Никшић, на сјеверу са Гацком и Невесињем, на сјеверозападу са Берковићима, и на западу и југозападу са Љубињем.
Историја
Билећа, варошица у самом срцу Српске Херцеговине има богату историјску прошлост.
Први трагови цивилизације на подручју општине Билећа датирају још из неолита о чему свједоче археолошки локалитети, још увијек недовољно истражени. Први помен Билеће као насељеног мјеста налазимо у документима дубровачког архива из 1286. године, када се помиње под називом Bilechia. Билећа и њен назив доводе се у везу са Бељом и Бељићима (наводећи да је велики жупан Павле Бељић умро 968.године). Такође у истим изворима и под истим називом Билећа се помиње и у 14. и 15. вијеку као важна раскрсница путева на средњовјековном караванском путу. У једном документу од 8. септембра 1388. године истиче се да је војска војводе Влатка Вуковића у пољу код Билеће тешко поразила османлијску војску под комнадом Шахин-паше. У периоду од 13. до 16. вијека у овим крајевима историја биљежи и велики број стећака, који као монолити теже и до 5 тона. Билећа је потпала под османску власт 1466. године и у вјековима владавине Османског царства на овим просторима тешко страдала због вјечитих буна и отпора. У непосредној близини Билеће налази се Вучји До, гдје се одиграла Вучидолска битка 1876. године у којој је учествовало 16 билећких чета. Одлуком Берлинског конгреса Билећа је ушла у састав Аустроугарске монархије и у том периоду долази до привредног развитка .Под Аустроугарском владавином у Билећи се отвара прва школа 1880. године, под називом „Српска православна основна школа“ и у том периоду је изграђен стари град у данашњем центру Билеће. У Другом свјетском рату у Билећи је постојао концентрациони логор за политичке затворенике, који се налазио у турској касарни. Постојале су четири собе: словеначка, македонска, српска и женска.