Ријека Дрина формира границу општине Братунац са Србијом (општине Љубовија и Бајина Башта) у дужини од 68 км. Сам град је удаљен 3 км од граничног прелаза са СР Србијом,те 140 км од Сарајева,100 км од Бијељине и Тузле, те 210 км од Београда.
Путна инфраструктура је рађена континуирано према свим дијеловима општине,а у посљедње вријеме се пуно ради на поправљању квалитета мреже и отварању нових путних праваца
Подручје општине обухвата један велики равничарски појас на лијевој обали ријеке Дрине, надморске висине 174 м,док је унутрашњости општине брдски појас надморске висине од 300 м и више.
Поред ријеке Дрине као највећег хидропотенцијала, територију општине пресијеца велики број малих ријека и то: Крижевица,Глоговачка, Сашка, Слапашничка, Лозничка, Грабовачка, Факовићка, Кравичка, Бљечевска, Јежестичка, Раковачка, Тегарска ријека, Јадар и Шимуна. Ово природно богатство општина је искористила путем захвата воде из ријеке Дрине за дугорочно снабдјевање града са питком водом.
Брз ток ријеке Дрине пружа могућност организовања сплаварења,што је општина Братунац искористила у промовисању овог туристичког потенцијала, организујући већ пет година за редом манифестацију „ Дрински слалом“ која окупља учеснике из свих крајева БиХ и сусједних држава.
Клима је умјерено-континентална са топлим љетима и хладним зимама,средња годишња температура је 7 Ц, средње годишње падавине су око 1000 мм,а средњи број дана под сњежним покривачем не прелазе 40 дана.
Повољна клима, надморска висина, хидропотенцијал и традиција су озбиљне предиспозиције да пољопривредна производња постане носилац развоја општине и то како у кратком, тако и у дужем временском периоду уз релативно мала инвестициона улагања.
Подручје општине је покривено са 17.881 хектара шуме.Од овог износа је 12.618 хектара у државном власништву, односно 70,6% од укупних површина
Општина Братунац се убраја у средње насељене општине са око 21 000 становника у 27 МЗ ,док је по попису из 1991.године на подручју општине живјело 33.575 становника.
Становништво је већим дијелом запослено у приватном сектору и државним институцијама.
Образовање на подручју општине се одвија у једној предшколској установи, три основне школе са подручним одјељењима и једном средњошколском центру
Путна инфраструктура је рађена континуирано према свим дијеловима општине,а у посљедње вријеме се пуно ради на поправљању квалитета мреже и отварању нових путних праваца
Подручје општине обухвата један велики равничарски појас на лијевој обали ријеке Дрине, надморске висине 174 м,док је унутрашњости општине брдски појас надморске висине од 300 м и више.
Поред ријеке Дрине као највећег хидропотенцијала, територију општине пресијеца велики број малих ријека и то: Крижевица,Глоговачка, Сашка, Слапашничка, Лозничка, Грабовачка, Факовићка, Кравичка, Бљечевска, Јежестичка, Раковачка, Тегарска ријека, Јадар и Шимуна. Ово природно богатство општина је искористила путем захвата воде из ријеке Дрине за дугорочно снабдјевање града са питком водом.
Брз ток ријеке Дрине пружа могућност организовања сплаварења,што је општина Братунац искористила у промовисању овог туристичког потенцијала, организујући већ пет година за редом манифестацију „ Дрински слалом“ која окупља учеснике из свих крајева БиХ и сусједних држава.
Клима је умјерено-континентална са топлим љетима и хладним зимама,средња годишња температура је 7 Ц, средње годишње падавине су око 1000 мм,а средњи број дана под сњежним покривачем не прелазе 40 дана.
Повољна клима, надморска висина, хидропотенцијал и традиција су озбиљне предиспозиције да пољопривредна производња постане носилац развоја општине и то како у кратком, тако и у дужем временском периоду уз релативно мала инвестициона улагања.
Подручје општине је покривено са 17.881 хектара шуме.Од овог износа је 12.618 хектара у државном власништву, односно 70,6% од укупних површина
Општина Братунац се убраја у средње насељене општине са око 21 000 становника у 27 МЗ ,док је по попису из 1991.године на подручју општине живјело 33.575 становника.
Становништво је већим дијелом запослено у приватном сектору и државним институцијама.
Образовање на подручју општине се одвија у једној предшколској установи, три основне школе са подручним одјељењима и једном средњошколском центру
Историја
Насеобине на мјесту данашњег Братунца имају дугу историју о чему свједоче археолошки налази – фрагменти архитектуре и споменици из римског доба.
Као насеље на путу између Босне и Србије, Братунац се први пут помиње 1381.године. Тада је имао неколико кућа и 30 становника. Тек 1927.године добија статус општине и бива уврштен у списак мјеста која треба прогласити за варошице.
У дубровачком архиву постоји документ од 4.новембра 1381.године у коме се каже да поред Црнче постоји прелаз на Дрини по имену Братано (Пропе Церца пирагио де Братано)
У турском попису становништва из 1513.године Братунац се помиње као село Братина у нахији Будимир (касније ће то постати Лудмер) у зворничком санџаку.
Под данашњим именом Братунац се први пут помиње 1891.г.у запису једног археолога.
Почетак организованог откупа дувана у Братунцу 1886.године означава почетак економског развоја, чему је допринијела и изградња објекта за откуп и сезонску прераду дувана 1911.године.
Изградња моста на ријеци Дрини 1926.године од капиталног је значаја као наговјештај нове епохе за град Братунац и његову околину.
Насеобине на мјесту данашњег Братунца имају дугу историју о чему свједоче археолошки налази – фрагменти архитектуре и споменици из римског доба.
Као насеље на путу између Босне и Србије, Братунац се први пут помиње 1381.године. Тада је имао неколико кућа и 30 становника. Тек 1927.године добија статус општине и бива уврштен у списак мјеста која треба прогласити за варошице.
У дубровачком архиву постоји документ од 4.новембра 1381.године у коме се каже да поред Црнче постоји прелаз на Дрини по имену Братано (Пропе Церца пирагио де Братано)
У турском попису становништва из 1513.године Братунац се помиње као село Братина у нахији Будимир (касније ће то постати Лудмер) у зворничком санџаку.
Под данашњим именом Братунац се први пут помиње 1891.г.у запису једног археолога.
Почетак организованог откупа дувана у Братунцу 1886.године означава почетак економског развоја, чему је допринијела и изградња објекта за откуп и сезонску прераду дувана 1911.године.
Изградња моста на ријеци Дрини 1926.године од капиталног је значаја као наговјештај нове епохе за град Братунац и његову околину.