Стручњаци Архива Србије пописали, средили и обрадили грађу у Сентандреји, Дубровнику, Трсту. – У Бечу мање грађе него што је очекивано
Јелица Рељић, владика Григорије и отац Горан Спаић у архиву у Дубровнику (Фото Архив Србије) Тестамент Јоакима Вујића, списи Иве Војновића и Светозара Ћоровића, нотни записи Стевана Мокрањца и Корнелија Станковића, албуми са фотографијама снимљеним приликом посете Краља Петра II Карађорђевића Трсту. Овај списак је само мала илустрација делића грађе пронађене у црквеним архивима у Сентандреји, Дубровнику, Трсту – наводимо тек неколико докумената међу више хиљада које су стручњаци Архива Србије до сада пописали, средили и обрадили.
Јелица Рељић, владика Григорије и отац Горан Спаић у архиву у Дубровнику (Фото Архив Србије) Тестамент Јоакима Вујића, списи Иве Војновића и Светозара Ћоровића, нотни записи Стевана Мокрањца и Корнелија Станковића, албуми са фотографијама снимљеним приликом посете Краља Петра II Карађорђевића Трсту. Овај списак је само мала илустрација делића грађе пронађене у црквеним архивима у Сентандреји, Дубровнику, Трсту – наводимо тек неколико докумената међу више хиљада које су стручњаци Архива Србије до сада пописали, средили и обрадили.
Извор: Политика, Јелена Чалија
– Количина и разноврсност грађе нађене у црквеним архивима је превазишла наша очекивања – каже професор др Мирослав Перишић, директор Архива Србије.
Од потписивања Споразума са Српском православном црквом 2007. године до данас, архивисти су напоре усмерили ка чворишним тачкама српске историје и културе изван граница Србије – Трсту, где је четири врло плодоносне године провео Доситеј Обрадовић, Дубровнику, који у другој половини 19. века има две српске православне школе, мушку и женску, Сентандреји, родном месту Јакова Игњатовића, Бечу, у којем је Вук Караџић штампао своје књиге. И то је тек почетак.
– У Трсту имамо већ формиран архив, после четворогодишњег рада наших стручњака. Пронашли смо велику количину грађе на италијанском језику, али је добар део и на српском. Најстарији међу документима је из 1749. године. Досадашњи рад је показао и да постоји нераскидива веза у једном дугом временском трајању између Дубровника и Трста. Исте личности и исте породице налазите у оба града – каже проф. др Перишић.
После прве посете архиву у Дубровнику, у мају је настављен рад. За сада је обрађено око 230 књига – административних, матичних, деловодника, записника са седница, 160 кутија архивске грађе, 85 регистратора. Руководилац пројекта, архивски саветник Јелица Рељић, објашњава да су бројни документи сада први пут отворени после више стотина година.
– Најстарији упис је из 1790. године. Нашли смо јако пуно записника седница, грађе која се односи на рад више друштава, на пример, певачког друштва „Слога”, Матице српске, друштва „Зорка”, ту су и туторски списи, акта српске парохије, оставинска решења и тестаменти, преписка, огроман број фотографија – набраја Јелица Рељић.
За разлику од грађе у Трсту, која је била у доста добром стању, ова у Дубровнику је због влаге претрпела знатна оштећења. Сређивање и обрада те грађе је изузетно стручно сложен посао, физички веома напоран и истовремено захтева пажљив приступ, истиче др Перишић. У заштити ове грађе и конзервацији нашим стручњацима помагаће колеге из Државног архива у Загребу и Дубровачког архива.
– Све радимо уз сагласност надлежних установа из земље у којој радимо, па тако имамо добру сарадњу са колегама из Италије, Аустрије, Мађарске, Хрватске – напомиње проф. др Перишић.
Обиље грађе постоји и у Сентандреји, док у Бечу има мање грађе него што би се очекивало с обзиром на значај овог града за српску културну историју. Радећи на овом послу, архивисти су дошли до сазнања и делимичног увида да постоји богата архивска грађа у црквеним архивима и у Шибенику, Задру, Ријеци…
----------------------------------------------
Архив из звоника отвориће нову етапу истраживања
Највећи посао, међутим, тек следи: сређивање архива Српске православне цркве који се делимично налази у звонику београдске цркве Светог Марка.
– Већ приликом прве посете могао сам да видим о каквом је богатству ту реч када сам, системом случајног узорка, држао у рукама документ из 1832. године. Грађа је очишћена и дезинфикована, даљи посао на њеном сређивању и обради не може да се обавља у просторијама где се она тренутно налази, па се сада тражи зграда где ће то бити могуће урадити и требало би да ускоро нађемо решење за то. Верујем да ће, када тај посао буде завршен, то значити нову етапу у историјским истраживањима. – наводи проф. др Перишић.
Од потписивања Споразума са Српском православном црквом 2007. године до данас, архивисти су напоре усмерили ка чворишним тачкама српске историје и културе изван граница Србије – Трсту, где је четири врло плодоносне године провео Доситеј Обрадовић, Дубровнику, који у другој половини 19. века има две српске православне школе, мушку и женску, Сентандреји, родном месту Јакова Игњатовића, Бечу, у којем је Вук Караџић штампао своје књиге. И то је тек почетак.
– У Трсту имамо већ формиран архив, после четворогодишњег рада наших стручњака. Пронашли смо велику количину грађе на италијанском језику, али је добар део и на српском. Најстарији међу документима је из 1749. године. Досадашњи рад је показао и да постоји нераскидива веза у једном дугом временском трајању између Дубровника и Трста. Исте личности и исте породице налазите у оба града – каже проф. др Перишић.
После прве посете архиву у Дубровнику, у мају је настављен рад. За сада је обрађено око 230 књига – административних, матичних, деловодника, записника са седница, 160 кутија архивске грађе, 85 регистратора. Руководилац пројекта, архивски саветник Јелица Рељић, објашњава да су бројни документи сада први пут отворени после више стотина година.
– Најстарији упис је из 1790. године. Нашли смо јако пуно записника седница, грађе која се односи на рад више друштава, на пример, певачког друштва „Слога”, Матице српске, друштва „Зорка”, ту су и туторски списи, акта српске парохије, оставинска решења и тестаменти, преписка, огроман број фотографија – набраја Јелица Рељић.
За разлику од грађе у Трсту, која је била у доста добром стању, ова у Дубровнику је због влаге претрпела знатна оштећења. Сређивање и обрада те грађе је изузетно стручно сложен посао, физички веома напоран и истовремено захтева пажљив приступ, истиче др Перишић. У заштити ове грађе и конзервацији нашим стручњацима помагаће колеге из Државног архива у Загребу и Дубровачког архива.
– Све радимо уз сагласност надлежних установа из земље у којој радимо, па тако имамо добру сарадњу са колегама из Италије, Аустрије, Мађарске, Хрватске – напомиње проф. др Перишић.
Обиље грађе постоји и у Сентандреји, док у Бечу има мање грађе него што би се очекивало с обзиром на значај овог града за српску културну историју. Радећи на овом послу, архивисти су дошли до сазнања и делимичног увида да постоји богата архивска грађа у црквеним архивима и у Шибенику, Задру, Ријеци…
----------------------------------------------
Архив из звоника отвориће нову етапу истраживања
Највећи посао, међутим, тек следи: сређивање архива Српске православне цркве који се делимично налази у звонику београдске цркве Светог Марка.
– Већ приликом прве посете могао сам да видим о каквом је богатству ту реч када сам, системом случајног узорка, држао у рукама документ из 1832. године. Грађа је очишћена и дезинфикована, даљи посао на њеном сређивању и обради не може да се обавља у просторијама где се она тренутно налази, па се сада тражи зграда где ће то бити могуће урадити и требало би да ускоро нађемо решење за то. Верујем да ће, када тај посао буде завршен, то значити нову етапу у историјским истраживањима. – наводи проф. др Перишић.