Најтрагичнији тренутак у историји Смедерева догодио се у 14 часова и 14 минута, 5. јуна 1941. године. Тог дана је експлодирало око 400 вагона заплењене муниције. Ударни талас кретао се 5000 метара у секунди и имао је јачину као мања атомска бомба, због чега је Смедерево прозвано Хирошимом пре Хирошиме. Касније је прорачунато да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи. |
Наредбом окупационих власти, смедеревска тврђава је одређена за депоновање остатака војне силе Краљевине Југославије. На стотине тона одбачених сандука муниције, граната, барута, експлозива, буради мазута, бензина, нафте довожено је и одлагано у тврђави.
Четвртак је одувек био пијачни дан у Смедереву, градићу који је тада бројао 11000 становника. Пољопривредници су из околних села четвртком долазили у град и продавали своја добра. Трговало се на тезгама и у радњама и журило се да се потроше обезвређени динари старе Југославије.
Четвртак је одувек био пијачни дан у Смедереву, градићу који је тада бројао 11000 становника. Пољопривредници су из околних села четвртком долазили у град и продавали своја добра. Трговало се на тезгама и у радњама и журило се да се потроше обезвређени динари старе Југославије.
Тог кобног четвртка ђацима смедеревских основних и средњих школа подељена су сведочанства, а учитељи из среза позвани су да приме плату.
Седамнаест глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада гостовало је у граду на Дунаву, где су и настрадали, а међу њима је био и син јединац будућег председника српске Владе Милана Недића, са трудном супругом.
Седамнаест глумаца Српског народног позоришта из Новог Сада гостовало је у граду на Дунаву, где су и настрадали, а међу њима је био и син јединац будућег председника српске Владе Милана Недића, са трудном супругом.
Број погинулих никада није тачно утврђен. Прву процену дала је немачка команда у Бечу, која је навела да их је било 4.000. Број жртава је, временом, континуирано смањиван, али то се односи на становништво Смедерева и околине, док је број страдалих Немаца, којих је тога тренутка у граду било више хиљада јер су се спремали за одлазак у рат на Совјетски Савез, такође непознат.
Од 2.400 кућа, само 25 није оштећено, док су куће у пречнику од десетак километара од тврђаве порушене до темеља, подаци су тадашње комисије за обнову Смедерева. Стравична експлозија муниције која је у то време лагерована у древном здању Бранковића направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило најмање четири хиљаде тона камена из зидина тврђаве.
Од 2.400 кућа, само 25 није оштећено, док су куће у пречнику од десетак километара од тврђаве порушене до темеља, подаци су тадашње комисије за обнову Смедерева. Стравична експлозија муниције која је у то време лагерована у древном здању Бранковића направила је на том месту кратер пречника педесет и дубине око девет метара, а на град се сручило најмање четири хиљаде тона камена из зидина тврђаве.
Прозорска стакла су се распрсла и у насељима на ободу Смедерева, подрхтавање тла налик земљотресу осетило се у Великој Плани, Белој Цркви, Вршцу и Београду. Највећа равничарска тврђава у Европи је задобила ране које ни до данас нису излечене.
Петог јуна 1941. године у 14 сати железничка станица је била препуна путника, јер се тих година у фабрикама и предузећима радно време прве смене завршавало у два поподне, а воз према Великој Плани, који је одвозио раднике у поморавска села, полазио је у 14:12 сати.
Петог јуна 1941. године у 14 сати железничка станица је била препуна путника, јер се тих година у фабрикама и предузећима радно време прве смене завршавало у два поподне, а воз према Великој Плани, који је одвозио раднике у поморавска села, полазио је у 14:12 сати.
Између станице и тврђаве налазио се рингишпил који је радио и забављао децу и омладину. На железничкој станици, испред саме тврђаве, стајао је путнички воз 4714 за Велику Плану, који је по реду вожње требало да крене два минута пре трагедије. Композиција је имала најмање двадесет пет вагона са више од 2000 путника. Због гужве и прекобројних путника воз је каснио, како би се прикачила још једна локомотива. Нажалост, сви који су се тискали да у журби напусте Смедерево, игром судбине, заувек су остали у њему. Само је шеснаесторо људи пуким случајем преживело катаклизму. | Узрок експлозије никада није расветљен. Прва верзија је била да је до трагедије дошло случајно, због високе температуре, али је касније доказано да је то немогуће, јер је тог дана у Смедереву било свега 26 степени. Једноставно, није било довољно топло. Много касније, појавиле су се приче да је реч била о комунистичкој саботажи. Ипак, све ово остало је само у домену нагађања, а прави узрок катастрофе до данашњег дана обавијен је велом мистерије. |
Рачуна се да је у Смедереву тога дана било пет хиљада људи који су дошли из других места. Да је воз кренуо по реду вожње, како је то чинио до тада, иако је била окупација, жртава би било далеко мање. Међутим, воз је каснио два минута.
Зато се овај догађај сваке године на тај дан обележава писком локомотиве на железничкој станици, сиренама и лупањем црквених звона, сваке године 5. јуна тачно у 14:14 сати град се на тренутак „паралише“ у знак сећања на жртве трагедије.
Зато се овај догађај сваке године на тај дан обележава писком локомотиве на железничкој станици, сиренама и лупањем црквених звона, сваке године 5. јуна тачно у 14:14 сати град се на тренутак „паралише“ у знак сећања на жртве трагедије.
Дан сећања на жртве експлозије најпре је назван „Заветни дан“, по идеји тадашњег комесара за обнову града Димитрија Љотића. После Другог светског рата па све до 1981. године догађај је носио назив „5. јун“, а од тада до данас „Дан незаборава“.
Град је након експлозије замро и био толико опустошен да се размишљало да буде напуштен и подигнут на неком другом месту. Иако је древна грађевина деспота Бранковића ублажила удар, није успела да поново спасе Смедерево - центар града био је сравњен са земљом.
Касније је прорачунато да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи, снага којом располаже једна атомска бомба.
Касније је прорачунато да је унутар камених зидина било десет милиона коњских снага разорне моћи, снага којом располаже једна атомска бомба.
Извор: Блиц онлине