У суботу, 26. децембра, у организацији љубињског одбора СПКД Просвејете, у просторијама ЈУ Народне библиотеке „ Др Љубо Михић“, одржано је предавање посвећено теми Култура сјећања и памћења. Домаћин вечери био је предсједник управног одбора љубињске Просвјете Раде Ликић, а о наведеној тематици говорио је историчар Предраг Лозо из удружења „Др Милан Васић“ из Бањалуке.
На предавању се могло чути како је од почетног студентског вишемјесечног семинара о темама холокауста и геноцида у НДХ једно младо струковно удружење кренуло у друштвену дискусију и низ предавања, изложби и других активности у вези са значајем односа друштва према кључним темама из националне прошлости. Шта је култура сјећања и памћења? Какав је однос српског народа, друштва и држава према сјећању на жртве геноцида над Србимау НДХ? Да ли посједујемо одговарајућу културну политику и зашто је превенција геноцида битна? Поред званичног наратива и нечег што би се могло назвати дириговано политички употребљиво комунистичко и посткомунистичко памћење код Срба се истовремено развијао специфичан вид завјетног односа према прошлости који се назива црквено народно сјећање и памћење. Овакво културално памћење и мартиријумски контекст идентитета, гдје су, како Дучић каже, два близанца мученик и херој, никако није далеко од оног научног мултидисциплинарног приступа и разумијевања жртве и саосјећаја јединства са њом. Тако испреплетена ова два аспекта дају метафизичку, али и стварну основу једног саморазумијевања и националног јединства.
Наведена питања и теме су само неке од оних која су кроз конкретне примјере, а на крају у облику питања и дебате присутних, била презентована ове вечери у Љубињу.
Наведена питања и теме су само неке од оних која су кроз конкретне примјере, а на крају у облику питања и дебате присутних, била презентована ове вечери у Љубињу.
Претходно су историчари из Бањалуке Борис Радаковић, Милена Михаљевић и Неђо Малешевић заједно са Радом Ликићем, у склопу активности пројекта „Племенито - дигтализација српског средњовјековног насљеђа“, посјетили неколико некропола са мраморјем, тј. стећцима на подручју ове херцеговачке општине. Домаћин је гостима из Бањалуке показао ново археолошко налазиште у Цркви Рођења Пресвете Богородице, као и примјерке старих и ријетких књига из црквене библиотеке, од којих се посебно својом вриједношћу истичу Служабник Јеролима Загуровића из друге половине 16. вијека и Јеванђеље из 1789. године.