У издању Ризнице духовног блага, Бања Лука из штампе је изашла књига Марка Јанковића „Моштаница и Моштаничко Поткозарје кроз вијекове“. У наредним данима биће организоване промоције овог дјела које доноси и неке нове, веома занимљиве, резултате и закључке у оквиру историјског посматрања манастира Моштанице и његове околине.
У својој рецензији доц. др Драгиша Д. Васић, између осталог, је навео: „Јанковић је истраживао прошлост девет села Моштаничке парохије, простора који је кроз историју увелико био ослоњен на Моштаницу, познати српски манастир у Босни основан у XV или XVI вијеку. Но, аутор је временску вертикалу продужио дубоко у прошлост кренувши од предсловенског доба и средњег вијека, пратио је и питање постанка манастира Моштанице, турску владавину моштаничким крајем, аустроугарску владавину моштаничким крајем, напосљетку се позабавио бурним ХХ вијеком стигавши све до нашег времена. Овакав ауторов приступ пресликан је на композицију рада: побројани периоди и питања су наслови глава рукописа. Бројни прилози и илустративни материјал, већином већ објављени у разноврсним лакше или теже доступним публикацијама, обједињени су у Јанковићевом рукопису и дају одлику животности друштвеној прошлости коју аутор реконструише у основном дијелу рада“.
„Можемо рећи да историја манастира Моштанице од настанка, или бар од сачуваних првих историјских извора о његовом настанку, јесте уједно и историја српског народа на поменутом простору. Њено мјесто у тој историји заузима мјесто угаоног камена темељца идентитета Срба Поткозарја као колективитета, али уједно улази у саморазумијевајуће основе појединца. У том свјетлу кроз редове Јанковићевог остварења на зидинама манастира огледају се ликови који су кроз Поткозарје само пролазили у добрим или лошим намјерама, преко ликова појединачно приказаних српских сељака од турског периода до данас, па до оних кључних личности попут Пеције, Кирила Хаџића, Петра С. Иванчевића или игумана Василија Квргића, које су заиста представљале и представљају све оно што прошлост Моштанице значи“. Кратак је закључак који је у другој рецензији ове књиге дао Предраг Лозо из Удружења „Др Милан Васић“.
Марко Јанковић студије историје на Универзитету у Бањој Луци уписао је 2007, а дипломирао 2013. године одбраном рада Општина Козарска Дубица од првих вишестраначких избора до Дејтонског споразума. Од 2015. студент је мастер студија историје на Филозофском факултету у Бањој Луци. Члан је Удружења историчара „Др Милан Васић“ Бања Лука. Сарадник је АНУРС-а на пројекту Енциклопедија Републике Српске. Аутор је више публицистичких и неколико стручних радова. Ово му је прва књига.