У Бањалуци су данас на Споменик Јасеновачким жртвама положени вијенци за више од 40 000 убијених у комлексу логора Госпић–Јадовно–Паг у Другом свјетском рату. Извор: СРНА
Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули, а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију-две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића... Извор: Нови стандард
Кад год помислимо на оне јавне представе које су образоване као плод дугог трајања титоистичког начина мишљења, па остављају видан траг у савременој јавној свести, које – у преображеном облику, али са истим распоредом сила у свом језгру – настоје да испуне кључне садржаје колективног саморазумевања, суочавамо се са парадоксом. Новосадска рација Према одлуци највиших војних и цивилних органа фашистичке Мађарске, због наводног увлачења партизана из Шајкашке у Нови Сад (који су окупационе власти означиле као центар „комунистичког покрета“), израђен је план да се у том граду спроведе „рација“ у периоду од 21. до 23. јануара 1942. Више инстанце војне и цивилне власти дале су до знања жандармеријским и војним официрима да циљ није спровођење „прописне рације“ (претреса кућа и станова), већ акција чишћења људи. Жандармеријски капетан, доктор Шандор Кепиро пристао је и поред недостатка писаног наређења о употреби ватреног оружја у акцији да се укључи у „прочешљавање терена“. Извор: Александар Вељић
У најновијем Мосту Радија Слободна Европа вођена је полемика о рехабилитацији Драже Михаиловића. Расправа о томе поделила је Србију и све се више заоштрава што се ближи крају судски процес на коме треба да буде донета одлука да ли вођа четничког покрета у Другом светском рату треба да буде и званично рехабилитован. Саговорници су били два историчара из Београда: Бранка Прпа и Чедомир Антић. Полемисало се о томе да ли је Дража Михаиловић био квислинг и да ли су се четници борили на страни Немаца, која је била улога партизана, постоји ли командна одговорност Драже Михаиловића за злочине које су починиле четничке јединице у Другом светском рату, о потерницама које су Немци расписали за Дражом Михаиловићем, шта је о њему рекао Милован Ђилас, да ли се у Другом светском рату на територији Југославије водио грађански рат, као и о томе да ли је рехабилитација Драже Михаиловића политички мотивисана. Извор: Радио Слободна Европа, Омер Карабег
Стање у којем се наше друштво данас налази чини се готово безнадежним. О нама одлучују други, држава нам већ годинама нема границу, ау њој може свако да несметано месатаре и ровари, каже Радош Љушић професор Београдског универзитета. Историчара Радоша Љушића стручној јавности није неопходно, посебно представљати.Професор београдског универзитета, аутор већег броја књига, један од најбољих познавалаца српске историје 19 века (посебно династија Карађорђевић и Обреновић), познат је и по својим бритким ставовима не само када је наша прошлост, већ и кад је садашњост српске државе и друштва у питању . Због тих, својих ставова често је (нарочито од дежурних „реформиста“ и „душебрижника“) трпео критике и оспоравања, али га то није спречавало да увек говор онако како мисли и осећа. Извор: Васељенска ТВ
Др Тибор Живковић је српски историчар чија се истраживачка интересовања углавном односе на српску историју у раном средњем веку. Ради на Историјском институту САНУ у Београду од 1997. године, а од 2002. године до 2010. године био је директор ове установе, као и главни и одговорни уредник Редакционог одбора издања Историјског института. За Нову српску политичку мисао говори о напретку у истраживањима раног средњег века код Срба и других Јужних Словена, актуелним полемикама о пореклу балканских народа и политизацији историје, перспективама српске историографије и општем стању у домаћој науци. Осврт на књигу Мила Ломпара, Дух самопорицања, Орфеус, Нови Сад, 2011, стр. 480. Пред нама се налази једна од оних књига које слободно можемо сврстати у остварења која ће бити датум у српској култури. То је због њеног садржаја и онога што у њој аутор заступа, а и по томе шта се њоме оспорава, доводи у питање а неретко и обесмишљава. Основна позиција ове аргументовне расправе јесте довести у питање праву лавину некритичких напада на српски народ, његов језик, његову културу који оркестрирано и веома организовано стижу са свих страна, а нарочито од представника назови Срба ваљда и зато да би ствар деловала уверљивије (самооптужба не подлеже расправи). Нарочито је важно истаћи бесомучно настојање да се српском народу наметне кривица и по цену највећих и најмонструознијих фалсификата. За протагонисте ових идеја важно је то да је српски народ крив при чему се не поставља питање права других. Извор: НСПМ
Израелски медији критиковали су хрватског предсједника Иву Јосиповића јер је након посјете Јасеновцу био у Блајбургу, оцјењујући да је балансирање између жртве и агресора злочин против историје. Извор: Фронтал
Насловна страна другог издања Качићеве књиге из 1759. године
Бискуп Иван Томко Мрнавић написао је за првог српског архиепископа да је „пресјајни изданак“ немањићке лозе, а фрањевац Андрија Качић Миошић каже да је најмлађи Немањин син „ружа изабрана“ односно „круна, дика, поштење и слава“ Извор: Политика
|
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |