Насупрот увреженим тезама о савезништву Србије и Велике Британије, искованим током оба светска рата, истраживања друге половине 19. и прве половине 20. века сведоче о континуитету антиспрске политике Велике Британије, донекле прекинутом током Првог светског рата. У нашој јавности је већ изнето довољно чињеница које осветљавају британску политику према Србији и Југославији током 20. века, док је однос Лондона у 19. веку, нарочито током источне кризе 1875-1878. године и Берлинског конгреса, недовољно представљен широј јавности, иако су готово сви савременици као и многи каснији истраживачи сагласни су у уверењу да је политика Велике Британије у другој половини 19. века била изразито антисрпска. Посматрана у дужем периоду, британска политика отворила је улазак Аустроугарске на Балкан, у Босну и Херцеговину и Новопазарски санџак, убрзала одвајање Србије од Русије и олакшала њено увлачење у сферу политичких и привредних претензија Аустроугарске.
Бројне су реакције на дуел између Милорада Додика и Чедомира Јовановића. Остаје питање зашто Јовановић управо сада започиње кампању за ревизију Дејтонског споразума? Можда је реч о потреби за новом подршком извесних политичких кругова у САД и ЕУ. Питање међународног признавања Палестине и улога коју Срби у БиХ и Република Српска имају у математици Савета безбедности, привремено стављају званични Вашингтон и Брисел на страну легитиминих и праведних интереса Републике Српске. Извор: Напредни клуб
У суботу 28. јануара 2012. године, навршило се двестотине година од рођења Илије Гарашанина, једног од тројице најважнијих и најзнаментијих српских државника 19. века. Амерички историчара Дејвид Мекензи тврдио је да је Гарашанин био „балкански Бизмарк“. Извор: Напредни клуб
БЕОГРАД - Директор Центра "Симон Визентал" Ефраим Зуроф позвао је хрватске власти да у будућности забране служења мисе у помен усташког вође Анте Павелића, истичући да је то "увреда за сећање на његове бројне жртве и изругивање последицама стравичних усташких злочина". Извор: Независне новине
Пре двадесет година у бившој СФР Југославији је трајао грађански рат. Хрватска влада је за разлику од српске имала јасне циљеве и одређене приоритете, па је новац улагала и у пропагандне активности у иностранству. Сећам се уплаканог Американца хрватског порекла како пред телевизијским камерама усред Сједињених Држава резигнирано објашњава како су Срби, поред тога што су деценијама држали Хрватску под окупацијом и били бастион комунистичког режима, за време рата сарађивали са нацистима. Тврдио је да су управо Срби на Балкану темељно спровели Холокауст и да тада, скоро пола столећа касније, исто покушавају да учине Хрватима. Извор: Напредни клуб
Виши суд у Београду рехабилитовао је кнеза Павла Карађорђевића, некадашњег намјесника Краљевине Југославије, кога су комунистичке власти послије Другог свјетског рата прогласиле ратним злочинцем и одузеле му сва грађанска права и имовину у земљи. Извор: Фронтал
Нобелова награда за књижевност додељена је Иву Андрићу пре тачно 50 година. Значајан јубилеј српске културе обележен низом манифестеција. Централна манифестација одржана у новој згради Југословенске кинотеке. Данас се навршава 50 година од уручења Нобелове награде за књижевност Иву Андрићу. Централна свечаност под називом "Лауреату у част", одржана у Југословенској кинотеци. Колективно осјећање свих народа, када се разговара о ратовима, могло би да се сажме у једну тешку ријеч – неправда, истакла Славица Ђукић-Дејановић отварајући научни скуп о Првом свјетском рату. У Европи није у потпуности постигнуто помирење, рекао Александар Конузин.
Libro di onore, 1825–1885. године – Књига награђених ученика
"Политика” ексклузивно објављује документа која су стручњаци Архива Србије пронашли у тршћанском и дубровачком црквеном архиву Libro di onore, 1825–1885. године – Књига награђених ученика Посао око сређивања, обраде и заштите докумената у црквеним архивима у Дубровнику, Трсту, Сент Андреји, Бечу, који спроводе стручњаци Архива Србије после потписивања споразума о сарадњи са СПЦ 2007. године, открио је богату и разноврсну грађу која се у њима чува. Мада предстоји још архивистичког посла, после четири године рада архив у Трсту је готово формиран и биће доступан истраживачима, док у Дубровнику, где је обрађено око 230 књига – административних, матичних, деловодника, записника са седница, 160 кутија архивске грађе, 85 регистратора, тек следи обиман рад на сређивању и заштити докумената. |
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |