Ајнхард и Кинам била су два средњовјековна писца који су, сваки у своје вријеме, оставили важне податке о прошлости територија између ријека Уне и Дрине, односно на простору на којем ће временом настати и ширити се средњовјековна босанска држава. Оба писца су припадали двема моћним средњовјековним царствима: Ајнхард је живио у Франачком царству Карла Великог; док је Кинам живио у Византији у доба династије Комнина и био је у служби василевса Манојла I Комнина
Ајнхард је учествовао у писању дјела, у историографији знаног као Annales regni Francorum, гдје помиње и Србе у дијелу везаним за устанак Људевита Посавског и његово повлачење пред франачком војском 822. године. Ајнхард наводи да је Људевит пребјегао код Срба који држе велики дио провинције Далмације:
Liudewitus, Siscia civitate relictia, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit.
Центар Људевитовог устанка био је шира регија града Сиска, а он се склонио код својих сусједа Срба, који су се, на основу анализе Ајнхардових података и осталих чињеница о Људевитовом повлачењу пред Францима, налазили на територијама које су граничиле са областима које је држао Људевит Посавски, односно на десној обали ријеке Уне. Ово је и први, до сада познати, писани помен Срба на Балкану, а од прилике и приказ српских западних граница на Балкану у раном средњем вијеку.
Liudewitus, Siscia civitate relictia, ad Sorabos, quae natio magnam Dalmatiae partem obtinere dicitur, fugiendo se contulit.
Центар Људевитовог устанка био је шира регија града Сиска, а он се склонио код својих сусједа Срба, који су се, на основу анализе Ајнхардових података и осталих чињеница о Људевитовом повлачењу пред Францима, налазили на територијама које су граничиле са областима које је држао Људевит Посавски, односно на десној обали ријеке Уне. Ово је и први, до сада познати, писани помен Срба на Балкану, а од прилике и приказ српских западних граница на Балкану у раном средњем вијеку.
Босна средином X. В. са својим жупама
(Извор: Шехић, Тепић: Историјски атлас Босне и Херцеговине)
(Извор: Шехић, Тепић: Историјски атлас Босне и Херцеговине)