Град Бања Лука данашњи модеран изглед дугује предузимљивим људима из времена Врбаске бановине. Кроз овај рад покушаћемо да приближимо читаоцу настајање модерне градске језгре која и данас краси град. Идејни творац и најзаслужнији човјек за препород једне “брдске паланке“ како су је тада описивали многи путописци био је један Нишлија.
Послије увођења шестојануарске диктатуре краља Александра и подјеле краљевства на девет бановина Бања Лука се изненада нашла у центру пажње. Она је постала административни центар Врбаске бановине. За првог бана Врбаске бановине наименован је армијски генерал Светислав Тиса Милосављевић, поријеклом из Ниша. По доласку у град 8. новембра 1929. Светислав Т. Милосављевић је записао да у граду влада мртвило које је више подсјећало на паланку у брдима него на град од двадесет хиљада становника. У средини града било је гробље, а по улицама и трговима се газило блато до чланака. Београдска Правда је за Бања Луку писала да је то пуста касаба источњачки запуштена са гробљем насред чаршије, с блатњавим сокацима, с гостионицом на које се најеже и агенти сингерових машина, као заборављену паланку иза божијих леђа у којој није било пожељно ни службовање да се добије. У сљедећих неколико година уз огромне напоре и велики број стручњака који се одазвао позиву Врбаског бана створен je модеран Европски град.
Послије увођења шестојануарске диктатуре краља Александра и подјеле краљевства на девет бановина Бања Лука се изненада нашла у центру пажње. Она је постала административни центар Врбаске бановине. За првог бана Врбаске бановине наименован је армијски генерал Светислав Тиса Милосављевић, поријеклом из Ниша. По доласку у град 8. новембра 1929. Светислав Т. Милосављевић је записао да у граду влада мртвило које је више подсјећало на паланку у брдима него на град од двадесет хиљада становника. У средини града било је гробље, а по улицама и трговима се газило блато до чланака. Београдска Правда је за Бања Луку писала да је то пуста касаба источњачки запуштена са гробљем насред чаршије, с блатњавим сокацима, с гостионицом на које се најеже и агенти сингерових машина, као заборављену паланку иза божијих леђа у којој није било пожељно ни службовање да се добије. У сљедећих неколико година уз огромне напоре и велики број стручњака који се одазвао позиву Врбаског бана створен je модеран Европски град.
Пише: Марко Јанковић