ПЛЕМЕНИТО – дигитални архив
„ПЛЕМЕНИТО – дигитални архив“ пројекат је Удружења студената историје „Др Милан Васић“ Бања Лука.
У средњем вијеку на просторима које су владари из династије Котроманић објединили у једну државу, односно како је писало у њиховим титулама „краљевину Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог“ налазимо појмове: племенити људи, племенито, на племенитој баштини итд. Ови појмови налазе се у повељама владара и њихове властеле, као и на надгробним споменицима мраморовима или мраморју (стећцима).
Племенити људи били су особе од повјерења владару, његови назначајнији великаши на које се он ослањао у владању државом, којима је заузврат додјељивао посједе и друге привилегије. Такође и моћни великаши имали су своје људе од повјерења, који су могли бити племенити и на које су се они ослањали и додјељивали им одређене награде и привилегије. Племенити људи могли су бити и уважени и утицајни странци, који су имали контакте са државом Котроманића. Најчешће су то били Дубровчани, који су имали јаке трговачке и дипломатске везе са краљевином Срба, Босне, итд.
Натписи на мраморју (стећцима) често имају и помен да је покојник сахрањен: на својој земљи на племенитој, на његовој племенитој баштини, закопан на својини на племенитој, на својој земљи на племенитој баштини, итд. Овим ријечима даје се до знања да је тај покојник сахрањен на својој земљи која је од давнина припадала његовој породици, да ју је посједовао и њоме располагао док је био жив и да је она представљала неотуђив његов племенити посјед, нешто као очевина или отаџбина.
Основни циљ пројекта Племенито - дигитализације грађе средњовјековних Босне, Хума, Раме, Соли и Усоре, Доњих Крајева,... јесте да се историјски извори (повеље, писма, списи, надгробни натписи итд.) приближе и учине доступнијим како нашој, тако и иностраној, научној и лаичкој јавности. Не смијемо дозволити да нови нараштаји своје коријене упознају на основу дискутабилних података или података извучених из контекста. Порицање политичке, културне и економске прошлости у средњовјековној Босни, путем поменуте дигитализације, треба покушати спријечити, свакако, уз критичко преиспитивање различитих односа према културном насљеђу, његовом очувању и презентовању у складу са модерним технологијама.
Првенствено, наш основни циљ је да преиспитамо постојећи и покушамо изградити нови однос према знању о културном насљеђу српског народа на територијама Босне и Херцеговине. Сматрамо да се очување баштине најбоље остварује путем презентовања стриктно научних погледа који подразумијевају и различита гледишта и перспективе. Доношење и репродукција историјских извора најбољи су приступ нечем таквом. Оваква настојања и активности усмјерена су и на његовање различитости регионалног и европског идентитета на мултикултуролошкој основи и као такви нису усмјерени ка ниподаштавању и негирању било чијих идентитетских основа.
На пројекту ради 15 дипломираних прфесора историје, као и студената постдипломских и основних студија са Одсјека за историју, Филозофског факултета у Бањој Луци. У оквиру пројекта који подржавају Министарство просвјете и културе у Влади РС и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије очекујемо проширење мреже сарадника у оквиру стручних институција и појединаца са оствареним резултатима у оквиру очувања, заштите и презентовања културне баштине. Презентација пројекта биће одржана у више градова Републике Српске и Србије. За наставак пројекта планирана је већа активност на мапирању, видео и туристичкој презентацији културног насљеђа и превођења као и приређивања извора на стране језике. Планиране су и изложбене и издавачке активности.
Више ускоро на: ПЛЕМЕНИТО
У средњем вијеку на просторима које су владари из династије Котроманић објединили у једну државу, односно како је писало у њиховим титулама „краљевину Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог“ налазимо појмове: племенити људи, племенито, на племенитој баштини итд. Ови појмови налазе се у повељама владара и њихове властеле, као и на надгробним споменицима мраморовима или мраморју (стећцима).
Племенити људи били су особе од повјерења владару, његови назначајнији великаши на које се он ослањао у владању државом, којима је заузврат додјељивао посједе и друге привилегије. Такође и моћни великаши имали су своје људе од повјерења, који су могли бити племенити и на које су се они ослањали и додјељивали им одређене награде и привилегије. Племенити људи могли су бити и уважени и утицајни странци, који су имали контакте са државом Котроманића. Најчешће су то били Дубровчани, који су имали јаке трговачке и дипломатске везе са краљевином Срба, Босне, итд.
Натписи на мраморју (стећцима) често имају и помен да је покојник сахрањен: на својој земљи на племенитој, на његовој племенитој баштини, закопан на својини на племенитој, на својој земљи на племенитој баштини, итд. Овим ријечима даје се до знања да је тај покојник сахрањен на својој земљи која је од давнина припадала његовој породици, да ју је посједовао и њоме располагао док је био жив и да је она представљала неотуђив његов племенити посјед, нешто као очевина или отаџбина.
Основни циљ пројекта Племенито - дигитализације грађе средњовјековних Босне, Хума, Раме, Соли и Усоре, Доњих Крајева,... јесте да се историјски извори (повеље, писма, списи, надгробни натписи итд.) приближе и учине доступнијим како нашој, тако и иностраној, научној и лаичкој јавности. Не смијемо дозволити да нови нараштаји своје коријене упознају на основу дискутабилних података или података извучених из контекста. Порицање политичке, културне и економске прошлости у средњовјековној Босни, путем поменуте дигитализације, треба покушати спријечити, свакако, уз критичко преиспитивање различитих односа према културном насљеђу, његовом очувању и презентовању у складу са модерним технологијама.
Првенствено, наш основни циљ је да преиспитамо постојећи и покушамо изградити нови однос према знању о културном насљеђу српског народа на територијама Босне и Херцеговине. Сматрамо да се очување баштине најбоље остварује путем презентовања стриктно научних погледа који подразумијевају и различита гледишта и перспективе. Доношење и репродукција историјских извора најбољи су приступ нечем таквом. Оваква настојања и активности усмјерена су и на његовање различитости регионалног и европског идентитета на мултикултуролошкој основи и као такви нису усмјерени ка ниподаштавању и негирању било чијих идентитетских основа.
На пројекту ради 15 дипломираних прфесора историје, као и студената постдипломских и основних студија са Одсјека за историју, Филозофског факултета у Бањој Луци. У оквиру пројекта који подржавају Министарство просвјете и културе у Влади РС и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије очекујемо проширење мреже сарадника у оквиру стручних институција и појединаца са оствареним резултатима у оквиру очувања, заштите и презентовања културне баштине. Презентација пројекта биће одржана у више градова Републике Српске и Србије. За наставак пројекта планирана је већа активност на мапирању, видео и туристичкој презентацији културног насљеђа и превођења као и приређивања извора на стране језике. Планиране су и изложбене и издавачке активности.
Више ускоро на: ПЛЕМЕНИТО