Узимајући у обзир сву специфичност тематике Холокауста и геноцида пројекат би требао усмјерити пажњу студената историје, тј. будућих предавача на ову тематику и начине преношења сазнања нарденим генерацијама. Акцентовањем ове тематике у пројекту судионици ће осим стицања научних сазнања стећи и свијест о важности превенције наведених појава. Такође се жели истаћи значај људске одговорности у цивлизованом друштву у већ поменутој превенцији и спријечавању наведених појава у разним облицима. Увођењем ове тематике као посебне јединице у програм активности младих, будућих професора историје, јасно се жели истаћи важност овога подручја рада и истраживања, које није баш сасвим довољно наглашено у редовном наставном плану и програму, бар не онолико довљно колико би захтијевали модерни принципи историје као друштвено одговорне науке.
Читав пројекат као и његова методологија остваривања, али и циљеви и задаци, усклађени су са препорукама и смијерницама најеминентнијих институција које се баве овом научном тематиком, па смо тако на првом мјесту имали у виду указану потребу саме циљне групе али и документе као што су :
- „Препорука Вијећа Европе и додатак преоруци R (2001) 15 о настави историје у 21. вијеку“
- Yad Vashem- The Holocaust Martyrs’ and Heroes’ Remembrance Authority; OSCE; ODIHR – „ Припрема за дан сјећања на холокауст – упутства наставницима“
Циљ нам је на специфичан начин показати колико су Холокауст и геноциди били губитак за цивилизацију као цјелину, као и за друштва и државе погођене истим на разне начине. Такође самтрамо да је потребно указати на идеолoгију(е) које изазивају овакве негативне друштвене појаве. Поред основне жеље за бољим разумијевањем прошлости на уму смо имали подизање свијести о савременим облицима мржње, анти-семитизма, ксенофобије итд.. Уз наведене уопштене елементе тематски нагласак био би и на Холокаусту и геноциду над Србима и Ромима у НДХ 1941-1945 због подизања свијести о националном и регионалном насљеђу, као и због указивања на опсаност од радикалних екстремистичких покрета и тоталитарних режима.
Свакако се надамо да би у очекиване резултате овога пројекта могли подвести и промоцију поштовања људских права, подстицање критичког мишљења и интелектуалне знатижеље и његовање личне одговорности у демократским друштвима. Сви ови циљеви и наши задаци које смо пројектом поставили пред себе били би презентовани циљној групацији на начин адекватан стицању модерних научних сазнања код друштвених наука. Ту би било укључено студијско путовање са пратећим едукативним садржајем у Јасеновац и Доњу Градину, сусрети и разговори са преживјелим логорашима, примејна нових аудио-визуелних технологија како би се оставио што бољи утисак о важности и специфичности тематике која се презентује. Уз све то настојали смо за пројекат обезбједити низ предавања еминентних стручњака из ове области како из земље тако и из окружења које студенти углавном немају могућност да слушају на својим редовним предавањима.
Овај пројекат је допринос младих људи профилисању културе сјећања и култивисања колективног памћења. А едукативни значај пројектасе може видјети у доприносу проширивања знања посебно о Холокаусту и геноциду и сусрет циљне групе са истакнутим научним радницима из ове области.
Након овога базичног циклуса предавња циљ нам је да научно и тематски оспособљени студенти Студијског програма историје Филозофског факултета у Бањој Луци развију низ других подпројеката из ове области истог усмјерења. Циљ нам је да се путем њих пројекат рашири у мултидисциплинарну лепезу аспеката различитих друштвених наука, гдје би у другом неком будућем степену овога пројкета били укључени студенти и других факултета и одјсека, нарочито друштвених, али и неких природних наука. Циљ нам је да се тако, рецимо, сви са аспекта своје науке сагледају узроци и посљедице Холокауста и геноцида и њихови одјеци у друштвеној стварности. Тако имамо у плану да укључимо студенте: географије, права, политичких наука, умјетности и књижевности, психологије и др, а да у свему томе кординирајућу улогу имају полазници првог дијела пројекта, који дакле из ове, условно речено, пасивне улоге слушаоца и рецептора прелазе у улогу предвача; тј. преносиоца сазнања активно укљученог у наставну и научну обраду поменуте тематике са свим њеним специфичностима. Из овога очекујемо и планирамо да развијемо низ активности које би имале друштвени одјек као резултат важности ове тематике. Од циљне групе би се очекивало да на значајне датуме за обиљежавање сјећања на жртве холокауста и геноцида као што су 27. јануар, 22. април и 09. новембар развије низ друштвених и научних активности које би у ствари биле конкретан резултат базног пројекта.
И на крају потребно је подвући да би рад како на остварењу овог пројекта, тако и на даљим активностима које би услиједиле као његова логична посљедица били ангажовани искључиво волонтери што би имало значајног утицаја и на тежину послане поруке.
- „Препорука Вијећа Европе и додатак преоруци R (2001) 15 о настави историје у 21. вијеку“
- Yad Vashem- The Holocaust Martyrs’ and Heroes’ Remembrance Authority; OSCE; ODIHR – „ Припрема за дан сјећања на холокауст – упутства наставницима“
Циљ нам је на специфичан начин показати колико су Холокауст и геноциди били губитак за цивилизацију као цјелину, као и за друштва и државе погођене истим на разне начине. Такође самтрамо да је потребно указати на идеолoгију(е) које изазивају овакве негативне друштвене појаве. Поред основне жеље за бољим разумијевањем прошлости на уму смо имали подизање свијести о савременим облицима мржње, анти-семитизма, ксенофобије итд.. Уз наведене уопштене елементе тематски нагласак био би и на Холокаусту и геноциду над Србима и Ромима у НДХ 1941-1945 због подизања свијести о националном и регионалном насљеђу, као и због указивања на опсаност од радикалних екстремистичких покрета и тоталитарних режима.
Свакако се надамо да би у очекиване резултате овога пројекта могли подвести и промоцију поштовања људских права, подстицање критичког мишљења и интелектуалне знатижеље и његовање личне одговорности у демократским друштвима. Сви ови циљеви и наши задаци које смо пројектом поставили пред себе били би презентовани циљној групацији на начин адекватан стицању модерних научних сазнања код друштвених наука. Ту би било укључено студијско путовање са пратећим едукативним садржајем у Јасеновац и Доњу Градину, сусрети и разговори са преживјелим логорашима, примејна нових аудио-визуелних технологија како би се оставио што бољи утисак о важности и специфичности тематике која се презентује. Уз све то настојали смо за пројекат обезбједити низ предавања еминентних стручњака из ове области како из земље тако и из окружења које студенти углавном немају могућност да слушају на својим редовним предавањима.
Овај пројекат је допринос младих људи профилисању културе сјећања и култивисања колективног памћења. А едукативни значај пројектасе може видјети у доприносу проширивања знања посебно о Холокаусту и геноциду и сусрет циљне групе са истакнутим научним радницима из ове области.
Након овога базичног циклуса предавња циљ нам је да научно и тематски оспособљени студенти Студијског програма историје Филозофског факултета у Бањој Луци развију низ других подпројеката из ове области истог усмјерења. Циљ нам је да се путем њих пројекат рашири у мултидисциплинарну лепезу аспеката различитих друштвених наука, гдје би у другом неком будућем степену овога пројкета били укључени студенти и других факултета и одјсека, нарочито друштвених, али и неких природних наука. Циљ нам је да се тако, рецимо, сви са аспекта своје науке сагледају узроци и посљедице Холокауста и геноцида и њихови одјеци у друштвеној стварности. Тако имамо у плану да укључимо студенте: географије, права, политичких наука, умјетности и књижевности, психологије и др, а да у свему томе кординирајућу улогу имају полазници првог дијела пројекта, који дакле из ове, условно речено, пасивне улоге слушаоца и рецептора прелазе у улогу предвача; тј. преносиоца сазнања активно укљученог у наставну и научну обраду поменуте тематике са свим њеним специфичностима. Из овога очекујемо и планирамо да развијемо низ активности које би имале друштвени одјек као резултат важности ове тематике. Од циљне групе би се очекивало да на значајне датуме за обиљежавање сјећања на жртве холокауста и геноцида као што су 27. јануар, 22. април и 09. новембар развије низ друштвених и научних активности које би у ствари биле конкретан резултат базног пројекта.
И на крају потребно је подвући да би рад како на остварењу овог пројекта, тако и на даљим активностима које би услиједиле као његова логична посљедица били ангажовани искључиво волонтери што би имало значајног утицаја и на тежину послане поруке.