Сјећати се јасеновaчког страдања, истински, као саставног елемента нашег колективног идентитета, да ли је то превелик залогај за наш народ, цркву, државу и институције??? Изгледа да 22. април полако почиње да представља дан обиљежавања нашег заборава Јасеновца свим осталим данима у години. Делегације, параде званичника, новинских извјештаја, бомбастичне изјаве захвалности и жаљења за прецима које тај дан чујемо из Доње Градине већ 23. априла постају прошлост архивирана за наредну годину у исто вријеме на истом мјесту. Иако сурова истина јасеновачка заслужује много више, можемо ли јој „поклонити“ још један, рекао бих, ништа мање значајан датум, напротив!?
Предраг Лозо
извор: Јадовно
извор: Јадовно