Крај календарске године, вријеме је да подвучемо линију, саберемо, одузмемо, а да се, не дао Бог, и подијелимо. "Нажалост" и за не повјеровати Удружење студената историје: Др Милан Васић још није добило фракцију: нисмо се подијелили на ове и оне, на наше и њихове, на црне и црвене, на лопове и поштене, на власт и опозицију, на...
Ова чињеница помало ме брине, јер она доводи у питање нашу балканску аутентичност. Таква аутентичност вјероватно је уздрмана чињеницом да је материјални моменат било каквог нашег функционисања тотално нокаутиран ентузијатистичким темељима на којим (по)стојимо.
Нисмо чак добили ни фракцију и опозицију наше интернет странице, није прорадила ни "колегијална" сујета типа "ма они ће мени одређивати..." Можда је то због тога, што се и није ништа одређивало и свако је без цензуре, лажних ауторитета и сасијецања имао прилику да каже што год жели. Ваљда као нека врста академског медија можемо да дозволимо нешто такво себи илити нама...
Драго нам је што је наша страница дала резултате, који се највише огледају у информисању о битисању и раду нашег колективитета окупљеног око имена и дјела покојног академика Васића. За не повјеровати је да смо у нашој студентској финансиској стварности, коју би многи с правом назвали траумом, успјели изнаћи средства да ова страница, на којој тренутно покушавате схватити блог једног недораслог историчара у покушају, од почетка 2013. године има, колико - толико, професионалну платформу која је још далеко од таквог апсолутног облика. Пројекат формирања професионалне редакције странице, прије свега на техничком нивоу, овог, за сада нам јединог гласила у плану је за сљедећу годину. Чули сте већ за ону пословицу "ако желиш да насмијеш Бога кажи му своје планове", а да наши планови неживог слова на папиру не би остали само смјешуљак треба да радимо. Резултат ће бити, овакав или онакав.... Читаћемо сви заједно..овдје...
Пређемо ли са свјетске рачунарске мреже у домене стварности, чује се да је основан Савез судената Филозофског факултета. Можда ће неком да изгледа чудно, али Удружење студената историје "Др Милан Васић" добило је млађег брата или колегу, а они који у студенстким собицама дијеле студентски сендвич на пола, знају колико су то блиски појмови. Поносни смо да УСИ као једини облик институционалног функционсања студентског удруживања на Филозофском од 25.12. више није једини. Све нас чуди недостатак бунта у нашој академској средини као и оног интелектуалног наратива који , прије свега, подразумијева одговорност да се укаже на негативне процесе у друштву, али и нашој ближој околини. Да ли се нешто промијенило или ће тек... почевши са 25. децембром !?
Студенти историје својим иницијативним дјеловањем и конкретним радом око формирања ССФФ показали су да су, без обзира на све (не)услове, здрава жила куцавица Филозофског факултета. Надамо се да основани савез неће кренути стопама "професионалних студентских представника" који су све само нису студентски, а још мање представници, док се атрибут пежоративне професионалности односи на жељу за стицањем материјалне и сваке друге користи уског круга "завјереника". Жеља за институционалним дјеловањем на развоју и заштити заједничких нам права нека нам не буде изгвор да, у маниру горе поменутог до сада невидећег бунта, не укажемо на евентуално кретање савеза таквим путем. Ваљда таква бунтовност неће бити потребана. Јер је и кроз "удружење историчара" (како ми волимо кад нас назову, можда баш зато што то, бар за сада, нисмо) показано да из ових или оних разлога ми јесмо функционсали на много здравијој основи од којекаквих соблова, унија, и гле чуда и ироније, парламената. Сигуран сам да наш историчар колега Малешевић први предсједник ССФФ "заражен" таквим примјером неће отићи стопама странпутице....
Ма бунтован је Филозофски само га остали не чују, док не затреба...
П.С. Овај текст поново је пораз мог принципа и жеље да се не утопим у масу Турака малог Мује и не учествујем у плими, ма каквој плими, апокалиптичком цунамију, блогизама, колумнизама и осталих бинарних изама....
Ко зна зашто је то добро, а можда и није !?
Предраг Лозо
Нисмо чак добили ни фракцију и опозицију наше интернет странице, није прорадила ни "колегијална" сујета типа "ма они ће мени одређивати..." Можда је то због тога, што се и није ништа одређивало и свако је без цензуре, лажних ауторитета и сасијецања имао прилику да каже што год жели. Ваљда као нека врста академског медија можемо да дозволимо нешто такво себи илити нама...
Драго нам је што је наша страница дала резултате, који се највише огледају у информисању о битисању и раду нашег колективитета окупљеног око имена и дјела покојног академика Васића. За не повјеровати је да смо у нашој студентској финансиској стварности, коју би многи с правом назвали траумом, успјели изнаћи средства да ова страница, на којој тренутно покушавате схватити блог једног недораслог историчара у покушају, од почетка 2013. године има, колико - толико, професионалну платформу која је још далеко од таквог апсолутног облика. Пројекат формирања професионалне редакције странице, прије свега на техничком нивоу, овог, за сада нам јединог гласила у плану је за сљедећу годину. Чули сте већ за ону пословицу "ако желиш да насмијеш Бога кажи му своје планове", а да наши планови неживог слова на папиру не би остали само смјешуљак треба да радимо. Резултат ће бити, овакав или онакав.... Читаћемо сви заједно..овдје...
Пређемо ли са свјетске рачунарске мреже у домене стварности, чује се да је основан Савез судената Филозофског факултета. Можда ће неком да изгледа чудно, али Удружење студената историје "Др Милан Васић" добило је млађег брата или колегу, а они који у студенстким собицама дијеле студентски сендвич на пола, знају колико су то блиски појмови. Поносни смо да УСИ као једини облик институционалног функционсања студентског удруживања на Филозофском од 25.12. више није једини. Све нас чуди недостатак бунта у нашој академској средини као и оног интелектуалног наратива који , прије свега, подразумијева одговорност да се укаже на негативне процесе у друштву, али и нашој ближој околини. Да ли се нешто промијенило или ће тек... почевши са 25. децембром !?
Студенти историје својим иницијативним дјеловањем и конкретним радом око формирања ССФФ показали су да су, без обзира на све (не)услове, здрава жила куцавица Филозофског факултета. Надамо се да основани савез неће кренути стопама "професионалних студентских представника" који су све само нису студентски, а још мање представници, док се атрибут пежоративне професионалности односи на жељу за стицањем материјалне и сваке друге користи уског круга "завјереника". Жеља за институционалним дјеловањем на развоју и заштити заједничких нам права нека нам не буде изгвор да, у маниру горе поменутог до сада невидећег бунта, не укажемо на евентуално кретање савеза таквим путем. Ваљда таква бунтовност неће бити потребана. Јер је и кроз "удружење историчара" (како ми волимо кад нас назову, можда баш зато што то, бар за сада, нисмо) показано да из ових или оних разлога ми јесмо функционсали на много здравијој основи од којекаквих соблова, унија, и гле чуда и ироније, парламената. Сигуран сам да наш историчар колега Малешевић први предсједник ССФФ "заражен" таквим примјером неће отићи стопама странпутице....
Ма бунтован је Филозофски само га остали не чују, док не затреба...
П.С. Овај текст поново је пораз мог принципа и жеље да се не утопим у масу Турака малог Мује и не учествујем у плими, ма каквој плими, апокалиптичком цунамију, блогизама, колумнизама и осталих бинарних изама....
Ко зна зашто је то добро, а можда и није !?
Предраг Лозо