Политика” добила фотографију снимљену 1941. године у Србији – која сведочи о систематском уништавању Рома
Фотографија стигла у Србију захваљујући анонимном колекционару Једна стара, црно-бела, избледела фотографија, на чијој полеђини је на немачком језику написано „Цигани копају свој гроб док становништво и војници гледају, Србија 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату.
Фотографија стигла у Србију захваљујући анонимном колекционару Једна стара, црно-бела, избледела фотографија, на чијој полеђини је на немачком језику написано „Цигани копају свој гроб док становништво и војници гледају, Србија 1941. године”, сведочи о „заборављеном геноциду” – геноциду над Ромима, почињеном у Другом светском рату.
У питању је потресна фотографија која се први пут објављује и описује један од многобројних злочина над цивилима почињен на територији окупиране Србије, током крваве јесени 1941. године. Снимио ју је негде Србији непознати припадник Вермахта. Та фотографија недавно је доспела у нашу земљу у електронском облику, захваљујући ангажовању нашег сународника, колекционара који живи у иностранству.
– Сам потпис на фотографији говори о изопаченој потреби злочинаца да забележе своје недело – каже историчар Дејан Ристић, са којим разговарамо о геноциду почињеном над Ромима, поводом 16. децембра – Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.
Ристић наглашава да је наша потреба да се сећамо невино пострадалих заснована на људском саосећању, емпатији према великом броју појединаца који су трагично окончали живот између 1941. и 1945. године.У том контексту, геноцид над Ромима остао је донекле у сенци нашег колективног сећања услед неколико разлога, међу којима се посебно истиче ограничен број сачуваних историјских извора, архивских докумената, сведочења и фото-материјала.
– Стога је ова фотографија видан допринос очувању сећања на трагично настрадале Роме, али и својеврсни подстицај за систематско, стручно и континуирано истраживање „заборављеног геноцида”.
Повод за обележавање овог датума јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау, до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Цигојнерлагер.
Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и из окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.
– У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Цигојнерлагера налазио се злогласни „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом.Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла – подсећа Ристић.
Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима, налазио се и велики број Рома.
Међутим, наглашава Ристић, страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату није било ограничено само на ова два трагична догађаја. Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст” у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу, само су нека од њих.
Систематско уништавање припадника ромског народаје геноцид који је као своју последицу имао страдање између 220.000 и 500.000 Рома који су потицали из више европских држава.
Међу њима су и безимени Роми са фотографије. Двојица њих ашовима копају раку, чекајући смртну пресуду. Хоће ли се, после 70 година, открити и остали детаљи њихове смрти?
– Сам потпис на фотографији говори о изопаченој потреби злочинаца да забележе своје недело – каже историчар Дејан Ристић, са којим разговарамо о геноциду почињеном над Ромима, поводом 16. децембра – Националног дана сећања на Роме страдале у Другом светском рату.
Ристић наглашава да је наша потреба да се сећамо невино пострадалих заснована на људском саосећању, емпатији према великом броју појединаца који су трагично окончали живот између 1941. и 1945. године.У том контексту, геноцид над Ромима остао је донекле у сенци нашег колективног сећања услед неколико разлога, међу којима се посебно истиче ограничен број сачуваних историјских извора, архивских докумената, сведочења и фото-материјала.
– Стога је ова фотографија видан допринос очувању сећања на трагично настрадале Роме, али и својеврсни подстицај за систематско, стручно и континуирано истраживање „заборављеног геноцида”.
Повод за обележавање овог датума јесте сећање на 16. децембар 1942. године, када је Хајнрих Химлер издао наредбу за систематско упућивање Рома у концентрационе логоре ради њихове ликвидације. Као последица организованог погрома, у оквиру логора смрти Аушвиц-Биркенау, до 2. августа 1944. године функционисао је подлогор за Роме – Цигојнерлагер.
Заточени Роми потицали су са територија Немачке, као и из окупираних држава попут Аустрије, Чехословачке, Пољске, Француске, Југославије, Белгије, али и са подручја Норвешке, Шпаније и окупираног дела Совјетског Савеза.
– У раздобљу између маја 1943. и августа 1944. године, на челу Цигојнерлагера налазио се злогласни „лекар” Јозеф Менгеле који је вршио организоване експерименте над Ромима, а посебно над децом.Мање је познато да су Роми били приморани да на видном месту на својој гардероби носе ознаке у облику црног троугла – подсећа Ристић.
Највеће страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату одиграло се током октобра 1941. године када су немачке окупационе снаге, у сарадњи са српским квислиншким властима, спровеле масовне погроме над цивилним становништвом у Краљеву и Крагујевцу. Међу више хиљада недужних цивила страдалих у овом масовним злочинима, налазио се и велики број Рома.
Међутим, наглашава Ристић, страдање Рома на територији окупиране Србије у Другом светском рату није било ограничено само на ова два трагична догађаја. Бројна су стратишта цивила, Срба, Рома и Јевреја, широм наше државе. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст” у Нишу, стратиште на Араповом брду у Лесковцу, само су нека од њих.
Систематско уништавање припадника ромског народаје геноцид који је као своју последицу имао страдање између 220.000 и 500.000 Рома који су потицали из више европских држава.
Међу њима су и безимени Роми са фотографије. Двојица њих ашовима копају раку, чекајући смртну пресуду. Хоће ли се, после 70 година, открити и остали детаљи њихове смрти?