Изложба под називом „Племнито“ биће отворена у четвртак, 23. марта 2017. године у Музеју Републике Српске са почетком у 19.00 часова. Изложба је дио истоименог вишегодишњег пројекта удружења „Др Ми-лан Васић“, који се бави дигитализацијом и популаризацијом средњовјековног култу-рног и историјског насљеђа српског народа.
Ауторски тим изложбе, који чине Борис Радаковић, Предраг Лозо и Драгослав Илић, наглашава да је она покушај сагледавања и представљања само једног дијела богатства које нам је остало из периода средњег вијека на просторима данашње Републике Српске, БиХ, али и на осталим просторима на којима су Срби живјели или живе и данас. Један од циљева је да преиспитамо постојећи и покушамо изградити нови однос према знању о српском културном насљеђу као један од стратешких основа Републике Српске, али и да укажемо на културноисторијске и туристичке потенцијале предмета посматрања, наводе аутори.
Званични слоган изложбе је: НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ НА ПЛЕМЕНИТОЈ који је преузет са једног од многобројних стећака на којима се помиње овај термин. Наиме, у средњем вијеку на просторима које су владари из династије Котроманић објединили у једну државу, односно како је писало у њиховим титулама „Краљевину Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог“, налазимо појмове: племенити људи, племенито, на племенитој баштини итд. Племенити људи били су особе од повјерења владару, његови најзначајнији великаши на које се он ослањао у владању државом, а којима је заузврат додјељивао посједе и друге привилегије. Натписи на мраморју (стећцима) често имају и помен да је покојник сахрањен: на својој земљи на племенитој, на његовој племенитој баштини, закопан на својини на племенитој, на својој земљи на племенитој баштини итд. Овим ријечима даје се до знања да је тај покојник сахрањен на својој земљи, која је од давнина припадала његовој породици, да ју је посједовао и њоме располагао док је био жив и да је она представљала његов неотуђив племенити посјед, нешто као очевина или отаџбина
Садржај изложбе говори о стваралаштву, креацији те естетском богатсву једног периода и подијељен је у више цјелина: мраморје (стећци), натписи, сакрални списи и дипломатичка грађа. Изложба говори о јасним континуитетима нашег постојања на овим просторима. У њој су осим фотографија приказани и цртежи, скице, бордуре, мотиви, као и печати на повељама и друго.
Званични слоган изложбе је: НА СВОЈОЈ ЗЕМЉИ НА ПЛЕМЕНИТОЈ који је преузет са једног од многобројних стећака на којима се помиње овај термин. Наиме, у средњем вијеку на просторима које су владари из династије Котроманић објединили у једну државу, односно како је писало у њиховим титулама „Краљевину Срба, Босне, Приморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих крајева, Усоре, Соли, Подриња и осталог“, налазимо појмове: племенити људи, племенито, на племенитој баштини итд. Племенити људи били су особе од повјерења владару, његови најзначајнији великаши на које се он ослањао у владању државом, а којима је заузврат додјељивао посједе и друге привилегије. Натписи на мраморју (стећцима) често имају и помен да је покојник сахрањен: на својој земљи на племенитој, на његовој племенитој баштини, закопан на својини на племенитој, на својој земљи на племенитој баштини итд. Овим ријечима даје се до знања да је тај покојник сахрањен на својој земљи, која је од давнина припадала његовој породици, да ју је посједовао и њоме располагао док је био жив и да је она представљала његов неотуђив племенити посјед, нешто као очевина или отаџбина
Садржај изложбе говори о стваралаштву, креацији те естетском богатсву једног периода и подијељен је у више цјелина: мраморје (стећци), натписи, сакрални списи и дипломатичка грађа. Изложба говори о јасним континуитетима нашег постојања на овим просторима. У њој су осим фотографија приказани и цртежи, скице, бордуре, мотиви, као и печати на повељама и друго.
У времену када обиљежавамо 25 година од настанка Републике Српске, организовање изложбе ,,Племенито'' јесте једна од активности која показује одговорност академске заједнице, институција и друштва у цјелини према нашем културно-историјском идентитету и прошлости уопште.
Пројекат подржан је од стране Министарства просвјете и културе Владе Републике Српске и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије.
Пројекат подржан је од стране Министарства просвјете и културе Владе Републике Српске и Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије.