Удружење „Др Милан Васић“ Бања Лука настало је 2011. године, као тада једино стручно удружење студената историје и историчара у Републици Српској због, уочене, потребе за попуњавањем празнине у институционалном и организованим дјеловањем струке у академској заједници и ширем друштву. Удружење носи име по покојном академику Милану Васићу, оснивачу одсјека за историју Филозофког факултета Универзитета у Бањој Луци са потпуном свјесношћу одговорности и обавезе таквог чина. У петогодишњем раду релизован је дугачак низ подухвата и пројеката на чијем раду и даље настављамо. Обиљежавање петогодишњице рада уједно је прилика за подвлачење црте, кратак осврт, али истовремено и моменат за најаву нових активности и планова. У складу са тим позивамо све заинтересоване, колеге студенте, асистенте и професоре да нам се придруже на свечаној сједници удружења, пријему и коктелу, у уторак у 17. часова у амфитетру број 203, на Филозофском факултету.
Један од основних задатака удружења који се наметнуо у нашем петогодишњем раду јесте афирмисање образовних, друштвених и културних потенцијала историјске науке; те и развијање научно-истраживачког и стручног рада. Срби су као „историчан народ“ склони поједностављеном тумачењу историје које је често засновано на неисторијским, односно литературним слободнијим формама. Зато је на изградњу наше историјске свијести књижевност утицала пресудније од саме науке и њеног метода. Некако је устаљен наратив да се у нашем друштву готово свако може бавити историјом без неке посебне друштвене одгворности. Историја као базна нацонална дисциплина сваког народа свој развој још од 19. вијека темељи осим на развоју методологије и на организованом финансирању друштва и државе, на издавању великих корпуса историјских извора као и на организовању института и других државних институција.
Послије Другог свјетског рата наша историографија прошла је кроз трауму преламања кроз револуционарни друштвени контекст неријетко обојен идеолошком матрицом, међутим и као такава очувала је корпус научних резултата вриједан велике пажње. Међутим, постојала је одређена самозадовољност академских историчарских кругова, који су свој рад као са циљем завршавали обимним зборницима и монографијама у полицама библиотека и других установа и који је тако доприносио губљењу свијести о конкретној улози историје и историчара у друштву. Српски историчари генерације која је у свој зенит ушла 90-их и у првој декади 2000-их направили су искорак у смислу ослобађања стега, али и у смислу искорака за формирање свијести о историји као науци важном дијелу за формирање националног идентитета, али и друштвеног живота. Улога наше генерације историчара који полако долазе задњих неолико година јесте нови искорак у формрању такве свијести. Непостојање историјског института у РС и широко поље нефинализованих наратива у јавној свијести наше удружење схвата као велики недостатак, али и као прилику и позив за константан рад и напредак. И тако је студентско удружење, данас прерасло у удружење и углавном дипломираних професора историје и студената постдипломских студија на Универзитету у Бањој Луци. Поред константне подршке Одсјека за историју, Филозофског Факултета као и Министарства просвјете и културе нашем удружењу, на пољу организовања струке дешавају се нови искораци. Прије нешто више од три мјесеца у Бањој Луци је основано „Удружење историчара Републике Српске Милорад Екмечић“, у чијем раду и оснивању учествују и наши представници, тако је улога историје и историчара у нашем друштву добила нови веома значајн аспект, за који се надамо да ће свакодневно јачати.
Послије Другог свјетског рата наша историографија прошла је кроз трауму преламања кроз револуционарни друштвени контекст неријетко обојен идеолошком матрицом, међутим и као такава очувала је корпус научних резултата вриједан велике пажње. Међутим, постојала је одређена самозадовољност академских историчарских кругова, који су свој рад као са циљем завршавали обимним зборницима и монографијама у полицама библиотека и других установа и који је тако доприносио губљењу свијести о конкретној улози историје и историчара у друштву. Српски историчари генерације која је у свој зенит ушла 90-их и у првој декади 2000-их направили су искорак у смислу ослобађања стега, али и у смислу искорака за формирање свијести о историји као науци важном дијелу за формирање националног идентитета, али и друштвеног живота. Улога наше генерације историчара који полако долазе задњих неолико година јесте нови искорак у формрању такве свијести. Непостојање историјског института у РС и широко поље нефинализованих наратива у јавној свијести наше удружење схвата као велики недостатак, али и као прилику и позив за константан рад и напредак. И тако је студентско удружење, данас прерасло у удружење и углавном дипломираних професора историје и студената постдипломских студија на Универзитету у Бањој Луци. Поред константне подршке Одсјека за историју, Филозофског Факултета као и Министарства просвјете и културе нашем удружењу, на пољу организовања струке дешавају се нови искораци. Прије нешто више од три мјесеца у Бањој Луци је основано „Удружење историчара Републике Српске Милорад Екмечић“, у чијем раду и оснивању учествују и наши представници, тако је улога историје и историчара у нашем друштву добила нови веома значајн аспект, за који се надамо да ће свакодневно јачати.
Наше активности су конципиране управо на поменутим претпоставакма и околностима, али и потребом за побољшање укупног односа дрштва према прошлости. Тренутно се оне односе на три временска периода проучавња. Чланови нашег удружења сматрају да је крајње вријеме за озбиљније и организованије бављење историјом Одбрамбено-отаџбинског рата и настанка Републике Српске. Поред до сада објављених појединачних радова из ових области у стручним часописима, за крај ове и почетак сљедеће године планирано је издавање једне озбиљније монографије, издвачког подухвата, који би поред ових области посебно садржала одјељак о злочинима над Српским народом у БиХ у периоду 1992-1995. године. У овим областима дјеловања имамо одличну сарадњу са Републичким центром за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке.
Други аспект наших активности јесте култура сјећања и памћења на жртве геноцида над Србима у Другом свјетском рату као и на жртве свих српских страдња у 20. вијеку. Пројекат настао као вишемјесечни семинар са најеминетнијим домаћим предавачима из ове области изродио се, од 2012. до данас, у низ предавња, посјета стратиштима, изложби, и широког спектра других ативности, самостално или у сарадњи са другим организацијама или удружењима. Овај спектар активности веома је значајан због дизања свијести нашег народа о страдању, али и због превенције сличних појава у бдућности.
Најновији подухват нашег удружења под називом „Племенито“ бави се богатом и по мало запостављеном прошлошћу Срба у средњем вијеку на простору данашње БиХ. Средњевјековни извори, од повеља и писама, преко гробаља, колоквијално стећака исправније мраморја, са углавном ћириличним натписима, преко манастира и другог говоре о континуитету нашег постојања на овим просторима. Сматрамо да и РС као наставак тог континуитета прије свега у духовном, културолошко-националниом смислу мора више пажње посветити том периоду. Поготову је такво нешто неопходно ако се узме у обзир све флагрантније фалсификовање и фабриковање „жељене“ историје овог подручја у средњем вијеку, које у појединим заједницама у нашем окружењу добија морбидне и карикатуралне обрисе.
Наше дјеловање је у складу са максимом да не смијемо дозовлити да нам историју пишу други али ни они који за то нису довљно стручни и оспособљени. Сматрамо да је нјабољи пут за такво нешто поштовање ауторитета и претходних достигнућа уз свакодневно унапријеђење кроз сопствени рад. Није ријетка слика у задње вријеме да промјену садржаја у уџбеницима, садржај стручних часописа и програма и сл. критикују и одређују људи који су све само не стручни за такво нешто. Као што смо видјели кривице за то има и у круговима професионалних историчара, али у свеукупној друштвеној атмосфери и недовољном поштовању струке и науке. Сматрамо да универзитети у Бањој Луци и Источном Сарајеву свакодневно морају радити на унапријеђењу улоге базних националних наука, међу којима је и историја, још јаче и више, од побошљња услова за рад и пројеката, до ангажовања стручних кадрова како би резултат побољшања свеукупног друштвеног стања у овој области био све видљивији. Наравно таква настојања требала би бити синхронизвана и компатибилна са побољшањем слике у Србији тј. на јединственом српском културолошком подручју.
Други аспект наших активности јесте култура сјећања и памћења на жртве геноцида над Србима у Другом свјетском рату као и на жртве свих српских страдња у 20. вијеку. Пројекат настао као вишемјесечни семинар са најеминетнијим домаћим предавачима из ове области изродио се, од 2012. до данас, у низ предавња, посјета стратиштима, изложби, и широког спектра других ативности, самостално или у сарадњи са другим организацијама или удружењима. Овај спектар активности веома је значајан због дизања свијести нашег народа о страдању, али и због превенције сличних појава у бдућности.
Најновији подухват нашег удружења под називом „Племенито“ бави се богатом и по мало запостављеном прошлошћу Срба у средњем вијеку на простору данашње БиХ. Средњевјековни извори, од повеља и писама, преко гробаља, колоквијално стећака исправније мраморја, са углавном ћириличним натписима, преко манастира и другог говоре о континуитету нашег постојања на овим просторима. Сматрамо да и РС као наставак тог континуитета прије свега у духовном, културолошко-националниом смислу мора више пажње посветити том периоду. Поготову је такво нешто неопходно ако се узме у обзир све флагрантније фалсификовање и фабриковање „жељене“ историје овог подручја у средњем вијеку, које у појединим заједницама у нашем окружењу добија морбидне и карикатуралне обрисе.
Наше дјеловање је у складу са максимом да не смијемо дозовлити да нам историју пишу други али ни они који за то нису довљно стручни и оспособљени. Сматрамо да је нјабољи пут за такво нешто поштовање ауторитета и претходних достигнућа уз свакодневно унапријеђење кроз сопствени рад. Није ријетка слика у задње вријеме да промјену садржаја у уџбеницима, садржај стручних часописа и програма и сл. критикују и одређују људи који су све само не стручни за такво нешто. Као што смо видјели кривице за то има и у круговима професионалних историчара, али у свеукупној друштвеној атмосфери и недовољном поштовању струке и науке. Сматрамо да универзитети у Бањој Луци и Источном Сарајеву свакодневно морају радити на унапријеђењу улоге базних националних наука, међу којима је и историја, још јаче и више, од побошљња услова за рад и пројеката, до ангажовања стручних кадрова како би резултат побољшања свеукупног друштвеног стања у овој области био све видљивији. Наравно таква настојања требала би бити синхронизвана и компатибилна са побољшањем слике у Србији тј. на јединственом српском културолошком подручју.