У уторак, 22. марта, на Филозофском факултету, одржана је свечана сједница удружења, пријем и коктел поводом петогодишњице рада и промоције пројекта под називом Племенито. Удружење „Др Милан Васић“ Бања Лука настало је 2011. године, као тада једино стручно удружење студената историје и историчара у Републици Српској због, уочене, потребе за попуњавањем празнине у институционалном и организованим дјеловањем струке у академској заједници и ширем друштву.
Удружење носи име по покојном академику Милану Васићу, оснивачу одсјека за историју Филозофког факултета Универзитета у Бањој Луци са потпуном свјесношћу одговорности и обавезе таквог чина. У петогодишњем раду релизован је дугачак низ подухвата и пројеката на чијем раду и даље настављамо. Обиљежавање петогодишњице рада уједно је прилика за подвлачење црте, кратак осврт, али истовремено и моменат за најаву нових активности и планова. На сједници су додијељене повеље и признања пријатељима и сарадницима удружења. Повељу за допринос раду и афирмацији удружења добио је Предраг Адамовић предсједник Србског сабрања Баштионик. Велику повељу која се додјељује једном у пет година за изузетан допринос афирмацији и раду удружења добио је доц. др Горан Латиновић продекан за научно-истраживачки рад на Филозофском факултету. Он је том приликом истакао задовољство радом удружења и подршку за наредне подухвате.
Предраг Лозо, предсједник удружења, навео је досадашње пројекте, мотиве као и услове досадашњег дјеловања. Наше дјеловање је у складу са максимом да не смијемо дозовлити да нам историју пишу други али ни они који за то нису довљно стручни и оспособљени. Сматрамо да је нјабољи пут за такво нешто поштовање ауторитета и претходних достигнућа уз свакодневно унапријеђење кроз сопствени рад. Није ријетка слика у задње вријеме да промјену садаржаја у уџбеницима, садржај стручних часописа и програма и сл. критикују и одређују људи који су све само не стручни за такво нешто. Као што смо видјели кривице за то има и у круговима професионалних историчара, али у свеукупној друштвеној атмосфери и недовољном поштовању струке и науке. Сматрамо да универзитети У Бањој Луци и Источном Сарајеву свакодневно морају радити на унапријеђењу улоге базних националних наука, међу којима је и историја, још јаче и више, од побошљња услова за рад и пројеката, до ангажовања стручних кадрова како би резултат побољшања свеукупног друштвеног стања у овој области био све видљивији.
Предраг Лозо, предсједник удружења, навео је досадашње пројекте, мотиве као и услове досадашњег дјеловања. Наше дјеловање је у складу са максимом да не смијемо дозовлити да нам историју пишу други али ни они који за то нису довљно стручни и оспособљени. Сматрамо да је нјабољи пут за такво нешто поштовање ауторитета и претходних достигнућа уз свакодневно унапријеђење кроз сопствени рад. Није ријетка слика у задње вријеме да промјену садаржаја у уџбеницима, садржај стручних часописа и програма и сл. критикују и одређују људи који су све само не стручни за такво нешто. Као што смо видјели кривице за то има и у круговима професионалних историчара, али у свеукупној друштвеној атмосфери и недовољном поштовању струке и науке. Сматрамо да универзитети У Бањој Луци и Источном Сарајеву свакодневно морају радити на унапријеђењу улоге базних националних наука, међу којима је и историја, још јаче и више, од побошљња услова за рад и пројеката, до ангажовања стручних кадрова како би резултат побољшања свеукупног друштвеног стања у овој области био све видљивији.
Најновији подухват удружења под називом Племенито по први пут је представљен у оквиру Филозофског факултета и Универзитета у Бањој Луци. Племенито се бави богатом и помало запостављеном прошлошћу у средњем вијеку на простору данашње БиХ. Средњевјековни извори, од повеља и писама, преко гробаља, колоквијално стећака исправније мраморја, са углавном ћириличним натписима, преко манастира и другог говоре о континуитету нашег постојања на овим просторима. У данима када се бавимо заштитом културног насљеђа за опстанак ћирилице најзначајије је доношење оригиналних историјских извора у дигитализованом облику, прије свега дипломатичке грађе. Популаризација културних достигнућа из средњег вијека попут Мирослављевог јеванђеља, Хваловог зборника и др. задатак је прије свега академске заједнице. Сматрамо да наше друштво као наставак поменутих континуитета у духовном, културолошко-националном смислу, мора више пажње посветити том периоду. Поготово је тако нешто неопходно ако се узме у обзир све флагрантније фалсификовање и фабриковање „жељене“ историје овог подручја у средњем вијеку и њена злоупотреба, рекао је између осталог Борис Радаковић руководилац стручног дијела пројекта. Он је додао да на пројекту раде дипломирани професори историје, као и студенати постдипломских и основних студија са Одсјека за историју Филозофског факултета у Бањој Луци.
Пројекат подржавају Министарство просвјете и културе у Влади РС и Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова Владе Србије. Радаковић је рекао да се очекује проширење мреже сарадника у оквиру стручних институција и појединаца са оствареним резултатима очувања, заштите и презентовања културне баштине, а да је презентација пројекта обављена већ у Требињу и Источном Новом Сарајеву. У оквиру пројекта већ је припремљена изложба, а очекују се и резултати сарадње са институцијама и појединцима која ће резултирати документарним филмом.
Сједница и промоција пројекта завршене су коктелом и закуском за све присутне уз угодно дружење и планирање нових активности.
Сједница и промоција пројекта завршене су коктелом и закуском за све присутне уз угодно дружење и планирање нових активности.