Излагање сарајевског историчара Смаила Чекића заслужује коментар само зато што је Чекић и директор Института за проучавање злочина против човјечности и међународног права Универзитета у Сарајеву.
Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" историчар Жељко Вујадиновић, професор на бањалучком Филозофском факултету, истичући да Чекићева тезе о "Србима као геноцидним фашистима" изречене на недавно одржаном скупу у Бошњачком институту нису ништа ново. Наводи да говор мржње и прекрајање историје на овим просторима иду заједно.
Рекао је то у интервјуу "Гласу Српске" историчар Жељко Вујадиновић, професор на бањалучком Филозофском факултету, истичући да Чекићева тезе о "Србима као геноцидним фашистима" изречене на недавно одржаном скупу у Бошњачком институту нису ништа ново. Наводи да говор мржње и прекрајање историје на овим просторима иду заједно.
Аутор: Нада Симић - Жерајић
* ГЛАС: Како оцјењујете Чекићева тезе?
ВУЈАДИНОВИЋ: Тезе изнете у том излагању немају много везе са озбиљном науком. Својевремено се чувени историчар Георгије Острогорски питао треба ли трошити време на коментарисање лоших текстова. И данас себи морамо постављати то питање. Читање и тумачење разних несувислости је својеврсно жртвовање за науку. Овде се не ради само о научном, већ ио интелектуалном па и моралном промашају.
* ГЛАС: Колико је у изнесеним тезама заступљен говор мржње, а колико прекрајање историје?
ВУЈАДИНОВИЋ: Пре бих рекао да на овим просторима говор мржње и прекрајање историје иду заједно. Да се разумемо, изнесене тезе нису нове, нису откриће господина Чекића. Неке од њих налазимо чак иу иступањима извјесних публициста у Србији. Будући далеко од озбиљне науке, ти ангажмани су краткорочни. Више су естрадног карактера. С друге стране, што је можда парадоксално, сваки коментар нечијих наступа негативног профила историчару намеће обавезу строгог поштовања методолошких начела историјске науке.
* ГЛАС: Српски народу Чекић приписује "геноцидност, фашизам" и колективну одговорност за њих? Постоји ли народ у свету којем се са становишта науке могу приписати такве ствари?
ВУЈАДИНОВИЋ: Већ је фраза да се народу не може приписати колективна одговорност. У својој историји српски народ се суочавао са данком у крви, масовним сеобама, масовним страдањима у концентрационим логорима, трагичним међусобним сукобима. То је уткано у његову националну меморију. Не бих желео да звучим патетички и да само српски народ представим као страдалнички, али пре би се рекло да је над српским народом чињен геноцид. Наравно, ни та трагична искуства не могу бити никакво оправдање за злочине које су припадници српског народа чинили према другим. Та недјела заслужују строгу осуду, али та недјела нису израз колективне српске природе, колективне српске нетрпељивости према другима.
У последње време пласирана је и теза о фашизму као вертикали српске историје још од прве половине 19. века - дакле, знатно раније него је фашизам постао историјски феномен. Чак се говорило ио српским експанзионистичкој политици још од Косовског боја. Опет, један је немачки политичар у Првом светском рату Србе означио као "реметилачки фактор" на Балкану, аи недавно, почетком деведесетих година, чули су се покличи да "српски вирус треба избрисати". Некако ме све то асоцира на констатацију једног историчара да су Срби далеким поријеклом од афричких црнаца (и зато имају "тамну комплексу"), које су стари Римљани држали у својим легијама у Панонији. Бесмисао ових теза је неизмерна.
* ГЛАС: Шта се крије у позадини Чекићева тезе да је "српски фашизам масовног карактера захваљујући српској интелектуалној, световној, духовној и политичкој елити"?
ВУЈАДИНОВИЋ: Морали бисмо се запитати кога господин Чекић сврстава у све те елите, а кога не. У ствари, ради се о три констатације: прва - српска елита је идеолошки јединствена; друга - фашизам је основно њено идеолошко начело; трећа - фашизам је масовна идеологија српског народа. Није објашњена трансмисија елитистичког фашизма у масовни. Већ сам нагласио историјску неутемељеност ових констатација, које уз то одликује и крајње поједностављивање историјских процеса. Између осталог, у позадини се крије намера да се - и после пресуде Међународног суда правде из 2007. у вези са тужбом Републике БиХ против Србије - Срби и Србија означе као главни и једини кривци за протекли рат. У вези са избијањем Првог светског рата Србија се и раније суочавала са таквим оптужбама, које су се показале неоснованим.
* ГЛАС: Да ли су племенска традиција, посебно изражена у Црној Гори, Косовски завет, "Горски вијенац" били генератори мржње према муслиманима, као што тврди Чекић?
ВУЈАДИНОВИЋ: Ваљало би знати проблематику "Горског вијенца", као и то када је иу каквим околностима настајао тај еп. Његош је дубоко промишљао о црногорској историји, о ситуацији у Црној Гори почетком 18. вијека, а и о свом времену. Његош је био свестан колебања црногорског човека, суочавао са том истином. Те мотиве је уздигао на виши ниво, на ниво универзалне приче о унутрашњим немирима људским ("шта је човек, а мора бити човјек"), тежњи за слободом, узвишеним етичким принципима. Због тога "Горски вијенац" има универзални, ванвременски карактер. И један Меша Селимовић или Салко Назечић тако су доживљавали и тумачили "Горски вијенац", аи обичан муслимански свет. Није то приземни памфлет који позива на мржњу и насиље.
Академици * ГЛАС: Како коментаришете Цекићев тезу да је "злочин геноцида" осмислио и развио академик Добрица Ћосић на којег је "много утицао" академик Милорад Екмечић?
ВУЈАДИНОВИЋ: Ништа ново. Изгледа као да је многима претешко да схвате заиста велика иу свету изузетно цењена дела тих врхунских српских интелектуалаца. Можда то и не покушавају. А прије би ваљало урадити један домаћи задатак, односно прочитати њихова дела. Био сам студент професора Екмечића. Слушао сам бриљантна предавања врсног зналца, истинског научника, уз то - једноставног и крајње приступачног човека, отвореног према свима. Не знам, а вјероватно не зна ни уважени господин Чекић, како је иу чему Екмечић "много утицао" на Ћосића и када и како је Ћосић "осмислио и развио злочин геноцида".
Извор: Глас Српске (18.02.2011.)
ВУЈАДИНОВИЋ: Тезе изнете у том излагању немају много везе са озбиљном науком. Својевремено се чувени историчар Георгије Острогорски питао треба ли трошити време на коментарисање лоших текстова. И данас себи морамо постављати то питање. Читање и тумачење разних несувислости је својеврсно жртвовање за науку. Овде се не ради само о научном, већ ио интелектуалном па и моралном промашају.
* ГЛАС: Колико је у изнесеним тезама заступљен говор мржње, а колико прекрајање историје?
ВУЈАДИНОВИЋ: Пре бих рекао да на овим просторима говор мржње и прекрајање историје иду заједно. Да се разумемо, изнесене тезе нису нове, нису откриће господина Чекића. Неке од њих налазимо чак иу иступањима извјесних публициста у Србији. Будући далеко од озбиљне науке, ти ангажмани су краткорочни. Више су естрадног карактера. С друге стране, што је можда парадоксално, сваки коментар нечијих наступа негативног профила историчару намеће обавезу строгог поштовања методолошких начела историјске науке.
* ГЛАС: Српски народу Чекић приписује "геноцидност, фашизам" и колективну одговорност за њих? Постоји ли народ у свету којем се са становишта науке могу приписати такве ствари?
ВУЈАДИНОВИЋ: Већ је фраза да се народу не може приписати колективна одговорност. У својој историји српски народ се суочавао са данком у крви, масовним сеобама, масовним страдањима у концентрационим логорима, трагичним међусобним сукобима. То је уткано у његову националну меморију. Не бих желео да звучим патетички и да само српски народ представим као страдалнички, али пре би се рекло да је над српским народом чињен геноцид. Наравно, ни та трагична искуства не могу бити никакво оправдање за злочине које су припадници српског народа чинили према другим. Та недјела заслужују строгу осуду, али та недјела нису израз колективне српске природе, колективне српске нетрпељивости према другима.
У последње време пласирана је и теза о фашизму као вертикали српске историје још од прве половине 19. века - дакле, знатно раније него је фашизам постао историјски феномен. Чак се говорило ио српским експанзионистичкој политици још од Косовског боја. Опет, један је немачки политичар у Првом светском рату Србе означио као "реметилачки фактор" на Балкану, аи недавно, почетком деведесетих година, чули су се покличи да "српски вирус треба избрисати". Некако ме све то асоцира на констатацију једног историчара да су Срби далеким поријеклом од афричких црнаца (и зато имају "тамну комплексу"), које су стари Римљани држали у својим легијама у Панонији. Бесмисао ових теза је неизмерна.
* ГЛАС: Шта се крије у позадини Чекићева тезе да је "српски фашизам масовног карактера захваљујући српској интелектуалној, световној, духовној и политичкој елити"?
ВУЈАДИНОВИЋ: Морали бисмо се запитати кога господин Чекић сврстава у све те елите, а кога не. У ствари, ради се о три констатације: прва - српска елита је идеолошки јединствена; друга - фашизам је основно њено идеолошко начело; трећа - фашизам је масовна идеологија српског народа. Није објашњена трансмисија елитистичког фашизма у масовни. Већ сам нагласио историјску неутемељеност ових констатација, које уз то одликује и крајње поједностављивање историјских процеса. Између осталог, у позадини се крије намера да се - и после пресуде Међународног суда правде из 2007. у вези са тужбом Републике БиХ против Србије - Срби и Србија означе као главни и једини кривци за протекли рат. У вези са избијањем Првог светског рата Србија се и раније суочавала са таквим оптужбама, које су се показале неоснованим.
* ГЛАС: Да ли су племенска традиција, посебно изражена у Црној Гори, Косовски завет, "Горски вијенац" били генератори мржње према муслиманима, као што тврди Чекић?
ВУЈАДИНОВИЋ: Ваљало би знати проблематику "Горског вијенца", као и то када је иу каквим околностима настајао тај еп. Његош је дубоко промишљао о црногорској историји, о ситуацији у Црној Гори почетком 18. вијека, а и о свом времену. Његош је био свестан колебања црногорског човека, суочавао са том истином. Те мотиве је уздигао на виши ниво, на ниво универзалне приче о унутрашњим немирима људским ("шта је човек, а мора бити човјек"), тежњи за слободом, узвишеним етичким принципима. Због тога "Горски вијенац" има универзални, ванвременски карактер. И један Меша Селимовић или Салко Назечић тако су доживљавали и тумачили "Горски вијенац", аи обичан муслимански свет. Није то приземни памфлет који позива на мржњу и насиље.
Академици * ГЛАС: Како коментаришете Цекићев тезу да је "злочин геноцида" осмислио и развио академик Добрица Ћосић на којег је "много утицао" академик Милорад Екмечић?
ВУЈАДИНОВИЋ: Ништа ново. Изгледа као да је многима претешко да схвате заиста велика иу свету изузетно цењена дела тих врхунских српских интелектуалаца. Можда то и не покушавају. А прије би ваљало урадити један домаћи задатак, односно прочитати њихова дела. Био сам студент професора Екмечића. Слушао сам бриљантна предавања врсног зналца, истинског научника, уз то - једноставног и крајње приступачног човека, отвореног према свима. Не знам, а вјероватно не зна ни уважени господин Чекић, како је иу чему Екмечић "много утицао" на Ћосића и када и како је Ћосић "осмислио и развио злочин геноцида".
Извор: Глас Српске (18.02.2011.)