Предраг Р. Драгић Кијук (хуманиста, књижевник и ликовни критичар, есејиста, антологичар, лексикограф, медиевалиста, историчар, персоналиста, достојевиста и православни мислилац) рођен је у Крагујевцу 1945 године, средњу школу и студије на Филолошком, Правном и Филозофском факултету похађао на Универзитету у Београду а стручна испитивања и усавршавања имао у Италији, Грчкој, Русији, Француској и Норвешкој. Повремено се бавио превођењем и писањем драмских текстова (његова радио-драма Неимар светлости, коју је и режирао, доживела је бројна издања, после праизведбе октобра 1993). Био је управник највеће Библиотеке иностране периодике на Балкану. Као истакнути културни радник члан је Удружења књижевника Србије, по позиву.
Један је од оснивача Фонда истине (Београд), Светског сабора Срба (Хајделберг), Црквено-народног сабора (Призрен), Центра за хришћанске студије (Београд), удружења интелектуалаца Српска национална свест (Ниш) и издавачке куће Evro Epistel (Ашафенбург). Члан је Српског националног одбора свесрпског конгреса (Чикаго), Управе Удружења књижевника Србије, Управног одбораСрпске књижевне задруге, био је оперативни уредник часописа Serbian Literary Magazine (1993-2001) и главни је и одговорни уредник Књижевних новина (од 2001). Био је члан Савета Универзитета Републике Српске Крајине и један од покретача нове серије часописа Хришћанска мисао (1993). Иницијатор је и један од аутора декларације на пет језика (Слово о српском језику,1998) као и покретач и уредник библиотека Српска дијаспора и Српска породична библиотека.
Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987, провокативну и обимну студију Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200-1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског, историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем папске цркве на судбину српског народа.
Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником CATENA MUNDI (1992), у два волуминозна тома, сачинио према оцени рецензената и приказивача „духовну енциклопедију српског народа“ - а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловом The Little Legacy, извршио преиспитивање хиландарске баштине равномерно кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Bestiarium humanum, политички дневник, објавио је 2002. године, а Атлантократија као идеал Језуита, 2005. године.
Сер Џон Тавенер, најпопуларнији британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела Epistle of Love (Посланица љубави) насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из књиге П. Р. Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (светска премијера изведена у Лондону 22. марта 2001, St. John Smith Square). Тавенерова композиција Посланица љубави (коју је посветио српским мученицима) изведена је у Београду у оквиру солистичког концерта Патрише Розарио, „сопрана миленијума“, 4. новембра 2002. године. За монументално дело The Veil of the Temple (Застор Храма), у извођењу четири хора, неколико оркестара и солиста а у трајању од седам часова - Џон Тавенер је, такође, користио књигу П. Р. Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (јун 2003).
Учвршћивањем на власти неокомунистичког режима а због бављења „српским питањем“ и деловања Фонда истине - избачен са посла 1993, после учешћа на округлим столовима Универзитета у Италији. Предраг Р. Драгић Кијук никада није био члан нити једне партије, не припада ниједној филозофској или књижевној школи, као што није члан нити једне квазимистичне или езотеријске организације.
Преминуо је у Београду 29.01.2012. Овом смрћу српска култура је изгубила једног значајног прегаоца и свједока, али се надамо да су његова дјела постала сјеме из којег ће изнићи нови који ће бити достојни његовог имена.
Нека му је вјечнаја памјат. - See more at: http://istorijabl.weebly.com/in-memoriam-1055108810771076108810721075-1056-104410881072107510801115-10501080111210911082.html#sthash.dHYefnk1.dpuf
Објавио је петнаест књига студија и есеја од којих пет на страним језицима. Посебно се бавио старом српском књижевношћу (само на енглеском штампао је, 1987, провокативну и обимну студију Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry 1200-1700 / Средњовековно и ренесансно српско песништво), модерном светском поезијом, делом Достојевског, историјом европске цивилизације, протоисторијом Срба и Словена, феноменом сеоба, аберацијама савремене политике и утицајем папске цркве на судбину српског народа.
Његова књига Кушач и искупитељ прва у српску есејистику уводи теистички метод као равноправан другима у тумачењу књижевног дела, док књига Излазак у игру (~1990) представља култни допринос европском персонализму. Зборником CATENA MUNDI (1992), у два волуминозна тома, сачинио према оцени рецензената и приказивача „духовну енциклопедију српског народа“ - а зборником Мало завештање (1999), објављеном на енглеском језику под насловом The Little Legacy, извршио преиспитивање хиландарске баштине равномерно кључу православне филозофије живота. Збирку есеја Bestiarium humanum, политички дневник, објавио је 2002. године, а Атлантократија као идеал Језуита, 2005. године.
Сер Џон Тавенер, најпопуларнији британски композитор са репутацијом „класичног уметника“, аутор је 15-минутног дела Epistle of Love (Посланица љубави) насталог по стиховима српске средњовековне поезије, преузетим из књиге П. Р. Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (светска премијера изведена у Лондону 22. марта 2001, St. John Smith Square). Тавенерова композиција Посланица љубави (коју је посветио српским мученицима) изведена је у Београду у оквиру солистичког концерта Патрише Розарио, „сопрана миленијума“, 4. новембра 2002. године. За монументално дело The Veil of the Temple (Застор Храма), у извођењу четири хора, неколико оркестара и солиста а у трајању од седам часова - Џон Тавенер је, такође, користио књигу П. Р. Драгића Кијука Mediaeval and Renaissance Serbian Poetry (јун 2003).
Учвршћивањем на власти неокомунистичког режима а због бављења „српским питањем“ и деловања Фонда истине - избачен са посла 1993, после учешћа на округлим столовима Универзитета у Италији. Предраг Р. Драгић Кијук никада није био члан нити једне партије, не припада ниједној филозофској или књижевној школи, као што није члан нити једне квазимистичне или езотеријске организације.
Преминуо је у Београду 29.01.2012. Овом смрћу српска култура је изгубила једног значајног прегаоца и свједока, али се надамо да су његова дјела постала сјеме из којег ће изнићи нови који ће бити достојни његовог имена.
Нека му је вјечнаја памјат. - See more at: http://istorijabl.weebly.com/in-memoriam-1055108810771076108810721075-1056-104410881072107510801115-10501080111210911082.html#sthash.dHYefnk1.dpuf