У петак 2. марта 2012. године престало је да куца срце човјека и ратника, генерал-пуковника Новице Симића. Задњу битку, битку за свој живот генерал није успио да добије, окрутна болест била је јача Генерал-пуковник Новица Симић је био родољуб и херој а прије свега Човјек. О чему свједочи не само љубав народа и његових бораца и колега према њему него и поштовање непријатеља. Ратник остаје ратник и у миру, тако је генерал пушку замјенио пером и прошле године објавио своје животно дјело „Коридор 92“.
Пише: Никола Борковић
Генерал Симић није никад говорио о својим заслугама које су и те како велике. Говорио је са великим жаром о онима који су изнијели терет Одбрамбено-отаџбинског рата о обичним борцима. Радо се сјећао и свог надређеног Ђенерала Талића.
Новица Симић био је један од најпознатијих команданата током Oдбрамбено-отаџбинског рата. Војничку каријеру почео је као начелник штаба Прве оклопне бригаде током рата у западној Славонији. Кратко вријеме је био комадант 16. крајишке моторизоване бригаде. Један је од команданата тактичке групе која је прва пробила Коридор живота 26. јуна 1992. године. Након операције Коридор живота, генерал Симић био је командант Источно-босанског корпуса, а у пензију је отишао са мјеста начелника Генералштаба Војске Републике Српске.
Одликован је орденом за храброст, Карађорђевом звијездом првог реда и орденом Немањића
Новица Симић био је један од најпознатијих команданата током Oдбрамбено-отаџбинског рата. Војничку каријеру почео је као начелник штаба Прве оклопне бригаде током рата у западној Славонији. Кратко вријеме је био комадант 16. крајишке моторизоване бригаде. Један је од команданата тактичке групе која је прва пробила Коридор живота 26. јуна 1992. године. Након операције Коридор живота, генерал Симић био је командант Источно-босанског корпуса, а у пензију је отишао са мјеста начелника Генералштаба Војске Републике Српске.
Одликован је орденом за храброст, Карађорђевом звијездом првог реда и орденом Немањића
Овог великог човјека, према којем сам осјећао истинску пажњу сретао сам по Бањалуци у шетњи. Увијек сам гледао његово доброђудно лице. Толико обичан, а толико велик. На промоцији књиге одржаној у хотелу Босна први пут сам имао задовољство да упознам и стегнем руку јунаку данашњег доба. Иако већ озбиљно нарушеног здравља у новембру 2011 г. , одазвао се на позив Светосавске Омладинске Заједнице и још једном одржао предавање о највећој бици Војске Републике Српске. Отишао је као што је и живио – тихо. Наш народ који увијек заборавља хероје, заборавио је и Новицу Симића. Вијест о његовој смрти нашла је одјека само у срцима његових пријатеља, сабораца и поштовалаца. Али име генерала Новице Симића сваким даном ће бити све свјетлије. Млађе генерације ће говорити о њему. Наш задатак је да им то пренесемо. Раме уз раме он стоји са Карађорђем, Живојином Мишићем, Драгољубом Михаиловићем, Момиром Талићем. Он је један од оних витезова којима дугујемо нашу Републику Српску, наше животе и нашу слободу. Драго ми је што сам живио у времену Хероја, част ми је што сам живио у данима Славе. Путуј у Небеску Србију ратниче ми остајемо на фронту.
ВЕЛИКО ХВАЛА ЂЕНЕРАЛЕ!!!