Бенедикт Курипешић био је члан делегације коју је посало аустријски краљ Фердинанд 1530. године, османском султану Сулејману II, ради закључивања мира између Аустрије и Османлијске империје. Вође делегације били су Јосип Ламберг, витез и намјесник Крањске, и Никола Јуришић, витез и наслиједни коморник у хрватској, док је Курипешић придодат посланству као тумач за латински језик. Курипешић је знао још и њемачки и словенски језик. Писање путописа Курипешић је оправдавао “да не би узалуд губио вријеме“, а наслов путописа гласи: “Путопис кроз Босну, Србију, Бугарску и Румелију 1530.“, и то је један од најбољих извор за историју српских земаља у првој половини XVI вијека. У овом раду анализирати ћемо неколико података које доноси Курипешић у свом путопису. Пише: Борис Радаковић
0 Comments
Османлије су доласком у наше земље затекли виноградарство, те неке гране воћарства, како у Македонији, Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Они су били јако заинтересовани за унапређење ових привредних грана које су доносиле велике приходе. Виноградари-муслимани су наспрам виноградара-немуслимана плаћали порез по дулуму на своје винограде. Порез се кретао од 1-10 акчи. Ипак што се тиче виноградара немуслимана они су морали тражити дозволу за производњу алкохолних пића. Ту је субаша или спахија према закону имао право монопола на продају вина које су убирали од виноградара немуслимана. Монопол је подразумјевао и њихово право да су два мјесеца у години могли резервисати да они једино имају право продавати вино у извјесном крају, при томе да та два мјесеца виноградари немуслимани немају права да продају своје вино. Овај систем опорезивања и права монопола у 16. вијеку доносио је Османлијској царевини велике приходе. Пише: Милана Сабљић
„Вуче, Вуче бубо лења, шта ће рећи поколења“? Наш Вук није “буба лења“ као што каже ова дјечија пјесмица, него плодан писац, интелектуалац, политичар. Човјек којега су слиједиле масе, борац против диктатуре, некад идол младих људи. Његова књижевна дјела као што су: ''Судија'', “Нож“, “Ноћ Ђенерала“ и “Доктор Арон“ читана су и читају се у једном даху. Међутим, нашег Вука можемо упитати „шта ће рећи поколења“? Ове године из штампе је изашла књига “Via Romana“ аутора Вука Драшковића. Основа романа, како стоји у опису, јесте исповјест двојице јаничара, из истог села, али са различитих временских дистанци. Први од њих живи у вријеме султана Османа, а други у Југославији Јосипа Броза Тита. Иако књижевно дјело, оно за костур има неке историјске догађаје као што је одвођење хришћанске дјеце у јаничаре, “турчење“, Други свјетски рат на овим просторима и слично. Због тих историјских елемената у “Via Romani“, понукани смо да напишемо овај текст. Пише: Борис Радаковић
Породица Калај припадала је старом мађарском племенском роду, који своје поријекло вуче још од насељавања Мађара у Панонију. Први Калај који се истакао током историје био је Михаел Калај, њега је даривао краљ Матија Корвин посједом Мезе Тур због заслуга при заузимању Јајца од Турака. Најпознатији из лозе Калај свакако је Бењамин Калај (1839-1903), који је за вријеме Аустро-угарске окупације био поглавар Босне и Херцеговине од 1882-1903 године. Са мајчине стране Бењамин је имао везе са Србима, пошто му је мајка Амалија водила поријекло од српске мађаризоване породице Блашковић. Пише: Борис Радаковић
Ових дана на јавној сцени Босне и Херцеговине појавила се организација која себе назива “Revolucionarni Pokret Bosne i Hercegovine“. На њиховој facebook страници стоји у опису да је њихов посао “промјена система и комплетна смјена политичких елита у Босни и Херцеговини“. Позивају народ да изађе на улицу и силом свргне постојаћу власт и донесе себи тобоже благостање. Са друге стране не нуде никакво замјенско рјешење за промјену тешког економског и политичког стања у Босни и Херцеговини. Симбол ове организације је стиснута песница, идентична симболу „Отпора“ који је заслужан за свргавање Слободана Милошевића са власти у СР Југославији. Пише: Борис Радаковић
“Гурнути Бугаре против Срба и пустити да се фукара међусобно побије“, писао је њемачки генерал Молтке свом аустро-угарском колеги Конраду пред почетак Првог свјетског рата. Данас, када балкански народи желе да буду равноправни и поносни становници Европе, када због мултиетничости гурају у страну свој национални идентитет, Енглези у Белфасту шест дана су дивљали градом због одлуке да се Британска застава само у одређене дане виори над градском скупштином, а не сваки дан како је био обичај до сад. Пише: Борис Радаковић
Дан прије Божића назива се Бадњи дан, а вече Бадње вече. За Бадње вече везана је посебна гозба, која има изражен вјерски карактер. Ништа се на тој гозби не служи случајно, а сва храна те вечери има посебно духовно значење. Пожељно је да сви укућани буду то вече на окупу, а једе се не за столом, него на поду на ком је прострта слама. Смије се служити само одређена храна, с тим да се не смије све појести и попити, него се понешто оставља да преноћи на оном мјесту на ком се јело. Пише: Борис Радаковић
„Антифашизам на издисају - умјесто петокраке кокарда“ , „Руше споменик партизанима, а подижу четницима“ - само су неки од наслова који Билећу ових дана лансирају као значајну тему на медијски простор Балкана. Који је споменик „срушен“, а који се гради, и ко то данас и по којим критеријумима оцјењује шта је антифашизам и у какве се сврхе то употребљава!? Радио Слободна Европа на свом веб-порталу 5. децембра доноси вијест ауторке Тине Јелин - Диздар како Билећа остаје без споменика Десетој херцеговачкој бригади и како је исти срушен, да би се подигао споменик „четницима“. Пише: Предраг Лозо
Хвале се кафански свирци да знају све одсвирати. Приђе им један господин и затражи да одсвирају Бахову фугу на шта ће ти они, онако углас ''Баховаaaa је фуга преголеeeeeeма...'' У нашој јавности је све присутнија и све агресивнија фашизација национализма у намјери делегитимизације било којег облика националног мишљења, јер, забога, са фашистима (читај националистима) се не разговара, њих једноставно треба уништити. Ако пођемо од чињенице да је интелектуално промишљање од идеолошког наратива одвојено досљедном примјеном истог критеријума без обзира да ли му резултат анализе иде у прилог, схватићемо да су наши НВО ''антифашисти'' ништа друго до идеолошке клепетуше. У прилог овој тези извешћемо кратку студију случаја. Пише: Драгослав Илић
Прије пар дана, када сам био код брата од ујака, који је први разред средње школе, под руку ми је допао његов уџбеник за Историју. Назив тог уџбеника је: „Историја за 1. разред средњих стручних школа“. Као аутори потписани су: Мира Шобот, Бранка Штрбац, и Есад Заховић, а уџбеник је издао Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2012. Пише: Борис Радаковић
|
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |