Проф. др Мирослав Јовановић изненада је преминуо 8. јануара 2014. године. Јовановић је био председник Управног одбора Архива Србије, редовни професор Филозофског факултета у Београду, редовни професор Филозофског факултета у Бањој Луци и директор Одељења за историју Андрићевог института у Андрићграду. Добитник је Награде града Београда за друштвене и хуманистичке науке за 2012. годину. Јапански програм стипендирања JAUW намијењен женама истраживачима.
Рок за пријаву је 31. март 2014. године. Више информација можете пронаћи на интернет страници: www.jauw.org/english/e_fellowship Молимо Вас да информације прослиједите свим заинтересованим појединцима и истакнете обавјештење на огласној табли. Хвала. Поштовани,
Ерасмус Мундус мастер програму у области историје и наслијеђа. Рок за пријаву је 31. јануар 2014. године. Више информација можете пронаћи на интернет страници: http://tpti.eu/fr/ Молимо Вас да информације прослиједите свим заинтересованим појединцима и истакнете обавјестење на огласној табли. Хвала БОРАЧКА ОРГАНИЗАЦИЈА РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ Бања Лука, Краља Алфонса XIII бр 1.тел. 051/211 -726; факс -051/211-825; @.R.562-99-1003-07 www.borackars.net E-mail [email protected] Број: И-02/V-04-700-64/13 датум: 23.12.2013. године РЕПУБЛИКА СРПСКА Удружење студената историје "др. Милан Васић" н/р предсједника Предмет: Позив Поштовани, Борачка организација Републике Српске у сарадњи са Кабинетом предсједника Републике и Академијом наука и умјетности РС организује научну конференцију под називом: „РЕПУБЛИКА СРПСКА СУБЈЕКАТ СТАБИЛНОСТИ У РЕГИОНУ“ Конференција ће се одржати у сали за конференције Академије наука и умјетности Републике Српске 26. децембра 2013.године (четвртак) у 10:30 часова. Позивамо Вас да присуствујете конференцији. Вриједни археолошки експонати недавно пронађени на локалитету Кућерине у Бијељини стари су око 2.700 година, рекао је данас новинарима директор Музеја Семберије Мирко Бабић. Ријеч је о гарнитури појасних окова и спиралних украса, ниски перли од ћилибара и стаклене пасте, који потичу из женског гроба послије спаљивања, из периода од седмог до шестог вијека старе ере. У Бањалуци су данас на Споменик Јасеновачким жртвама положени вијенци за више од 40 000 убијених у комлексу логора Госпић–Јадовно–Паг у Другом свјетском рату. Извор: СРНА
Моја генерација је одрасла уз пионирске мараме, имали смо и пионирске руководиоце, касније смо мараме скинули, а пионирски руководиоци су напредовали у омладинске руководиоце. Одрастали смо, полако, уз америчке филмове, енглеску музику и руску литературу. Формирани смо читајући велике српске песнике, Дучића, Ракића, Шантића али и оне, савремене, наше, тек деценију-две старије од нас, Миљковића, Брану Петровића, Данојлића, Попу, Бећковића... Извор: Нови стандард
Кад год помислимо на оне јавне представе које су образоване као плод дугог трајања титоистичког начина мишљења, па остављају видан траг у савременој јавној свести, које – у преображеном облику, али са истим распоредом сила у свом језгру – настоје да испуне кључне садржаје колективног саморазумевања, суочавамо се са парадоксом. Новосадска рација Према одлуци највиших војних и цивилних органа фашистичке Мађарске, због наводног увлачења партизана из Шајкашке у Нови Сад (који су окупационе власти означиле као центар „комунистичког покрета“), израђен је план да се у том граду спроведе „рација“ у периоду од 21. до 23. јануара 1942. Више инстанце војне и цивилне власти дале су до знања жандармеријским и војним официрима да циљ није спровођење „прописне рације“ (претреса кућа и станова), већ акција чишћења људи. Жандармеријски капетан, доктор Шандор Кепиро пристао је и поред недостатка писаног наређења о употреби ватреног оружја у акцији да се укључи у „прочешљавање терена“. Извор: Александар Вељић
У најновијем Мосту Радија Слободна Европа вођена је полемика о рехабилитацији Драже Михаиловића. Расправа о томе поделила је Србију и све се више заоштрава што се ближи крају судски процес на коме треба да буде донета одлука да ли вођа четничког покрета у Другом светском рату треба да буде и званично рехабилитован. Саговорници су били два историчара из Београда: Бранка Прпа и Чедомир Антић. Полемисало се о томе да ли је Дража Михаиловић био квислинг и да ли су се четници борили на страни Немаца, која је била улога партизана, постоји ли командна одговорност Драже Михаиловића за злочине које су починиле четничке јединице у Другом светском рату, о потерницама које су Немци расписали за Дражом Михаиловићем, шта је о њему рекао Милован Ђилас, да ли се у Другом светском рату на територији Југославије водио грађански рат, као и о томе да ли је рехабилитација Драже Михаиловића политички мотивисана. Извор: Радио Слободна Европа, Омер Карабег
|
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |