Свемир-посљедња граница
1942.
1942. године њемачка ракета Фау 2 је била прва ракета која је могла да полети сто километара од Земљине површине. Ракету је изумио Вернер фон Браун, који је касније радио за НАСА-у као један од креатора ракете која је полетјела за Мјесец.
1947.
Ове године у Свемир је отишла прва животиња-воћна мушица. Оне су кориштене да би се видјело како боравак у Свемиру утиче на животиње, а оне су изабране јер сличе човјеку више него што мислимо. У Свемир су полетјеле са већом количином кукуруза да би имале шта да једу.
1949.
Алберт Други је био први мајмун у Свемиру. Поријекло води из Азије. Летио је у посебно модификованој америчкој ракети Фау 2, која је полетјела 83 миље у свемир.
1957.
4. октобра 1957. СССР је лансирао први сателит у Земљину орбиту- Спутник 1. Од овога датума рачуна се да је свемирско доба почело. Спутник на руском значи сателит или пратилац. Данас има више од 500 сателита око Земље.
1957.
Новембра 1957. руска куја Лајка је послана у Свемир, те је тако постала први пас која је ушла у то бесконачно пространство. Путовала је у сателиту Спутник 2, те је помогла људима да схвате како би боравак у свемиру утицао на човјека. Нажалост ова мисија није планирала њен повратак из Свемира, те је убрзо и умрла.
1959.
И Американци и Совјети су били већ у ужурбаној трци, те им је сљедећа мисија била Мјесец. Совјети су успјели први да пошаљу летјелицу Луна 2 на Мјесец, која се при слијетању срушила на његову површину. Требало је још десет година да прође да би људска нога крочила на овог Земљиног вјерног пратиоца.
1961.
12. априла 1961. совјетски астронаут Јури Гагарин је био први човијек који је лансиран у свемир. Његова летјелица, Восток 1, је обишла један круг око Земље и након два сата у Свемиру слетјела на копно. Али Гагарин је морао да употријеби падобран и да искочи из Востока у лету, јер је Восток могао да слети само тако да се сруши.
1963.
Прва жена у Свемиру је била совјетски астронаут Валентина Терешкова. Након овога постигнућа постала је веома важан члан совјетске владе и добила је разне награде и признања. Један кратер на Мјесецу је назван по њој.
1966
1963. године предсједник Сједињених Америчких Држава Џ. Ф. Кенеди је дао обећање свијету да ће САД послати човијека на Мјесец прије 1970. године. Прије мисија са људском посадом, САД су послале пар роботских мисија на Мјесец. Прва летјелица која је слетјела на мјесечево тло је била Сурвејор 1. маја 1966. неколико мјесеци након што је на Мјесец слетјела руска Луна 9. Сурвејор је послао пар фотографија са Мјесеца које су фасцинирале научнике. Они су искористили ове информације да би људске мисије биле што спремније да се суоче са свим опасностима које се налазе на Мјесецу.
1969.
20. јула 1969. амерички астронаут Нил Армстронг, а касније и Баз Алдрин су "закорачили малим кораком" на Мјесец и тако постали први људи који су закорачили на Мјесец. Прве ријечи изречене на Мјесецу су биле: "Орао је слетио". Њихова свемирска летјелица Аполо 11 је радила савршено, те прелетјела више од 250 000 миља до мјесеца и вратила их поново на Земљину површину.
1970.
Другог дана њиховог путовања до Мјесеца посаду Апола 13 је задесила експлозија. Један члан посаде, Џак Свигерт је изрекао познату реченицу "Houston, we've had a problem" (познатија је промијењена верзија "Houston, we have a problem"). Користећи само оно што су имали посада и научници из НАСА-е су успјели да обогаљену летјелицу врате сигурно кући.
1971.
Од ове године посаде четврте, пете и шесте мисје Аполо на Мјесецу су користили и тзв. Лунарни Ровер, који је користио електричну енергију добијену од Сунца и кретао се 8 миља на сат. Направљен је само за седамнаест мјесеци од компаније која се бави производњом авиона, Боинга.
Исте године је у Земљину орбиту избачена и прва свемирска станица Саљут 1 са којом су се Совјети спајали уз помоћ свемирског брода званог Сојуз. Прва и једина смрт у свемиру задесила је посаду Сојуза 11 у покушају поновнога спајанја са Саљутом.
Исте године је у Земљину орбиту избачена и прва свемирска станица Саљут 1 са којом су се Совјети спајали уз помоћ свемирског брода званог Сојуз. Прва и једина смрт у свемиру задесила је посаду Сојуза 11 у покушају поновнога спајанја са Саљутом.
1973.
Совјетски сателит Марс 2 је послан да истражује истоимену планету. Направљен је од два дијела. Један се налазио у Марсовој орбити и једну годину слао слике са његове површине. Други дио је требао да истражује његову површину, али му се покварио падобран те је настрадао при слијетању.
1975.
Свемирска утрка је успорена. Посаде америчкога Апола и совјетскога Сојуза извеле су маневар спајања ова два свемирска брода. Посаде су након спајања размијенили поклоне и почели да раде на експериментима у Свемиру.
1981.
Све до 12. априла 1981. године свемирске летјелице су кориштене само један пут. Зато је направљен Спејс Шатл да би учинио пут у Свемир што јефтинијим и профитабилнијим, тако што је могао бар 100 пута да иде на мисију у то беспуће. Са пет огромних ракетних мотора могао је постићи брзину већу од 17 000 миља на сат. Шест Спејс Шатлова је направљено: Ентерпрајз (само за тестирања на земљи), Колумбија, Чаленџер, Дискавери, Атлантис и Ендевор.
1986.
28. јануара 1986. године Спејс Шатл Чаленџер је експлодирао кратко након полијетања због квара на систему за довод горива. Свих седам чланова посаде је погинуло и за три године је спријечено даље полијетање ових летјелица.
1986.
Ове године је почела изградња совјетске свемирске станице МИР, од разних дијелова посланих ракетама у свемир и тамо састављених у орбити око Земље. Тек након десет година завршена је изградња. То је прва свемирска станица са константним кориштењем на дуже вријеме. МИР је уништен намјерним рушењем на Земљу 2001. године.
1991.
1989. године Хелен Шарман се пријавила на такмичење за посаду свемирске станице МИР и првог британског астронаута у свемиру. Након осамнаест мјесеци интензивног тренирања постала је члан посаде МИР-а. Провела је осам дана у свемиру изводећи разне експерименте. Прије овога радила је за Марс компанију, познатoг произвођача слаткиша.
2000.
Ове године у МСС (Међународну Свемирску Станицу) је ушла стална посада астронаута. Ово је огромна свемирска станица за научне експерименте и свемирска истраживања, која је почела да се гради 1998. и биће кориштена све до 2020. године.
2001.
28. априла амерички милионер Денис Тито је постао први прави свемирски туриста. За путовање свога живота издвојио је 20 000 000 америчких долара. Путовао је руским свемирским бродом на МСС, а у свемиру је провео укупно седам дана. Да би уопште могао да буде први туриста у Свемиру морао је да тренира 900 сати.
2003.
Катастрофа са Спејс Шатлом Колумбија, када је уништен при слијетању са својом седмочланом посадом.
2011.
Укинут пројекат Спејс Шатл.
Spiderowych, 10.11.2012. Banja Luka