У оквиру програма "Ледена тишина" посвећеног обиљежавању Новосадске рације, у четвртак, 28.01.2016. у Културном центру Новог Сада, Трибина младих, са почетком у 18 часова, биће одржана пројекција кратког документарног филма и предавање на тему "Култура сећања".
Шта је култура сећања и памћења? Какав је однос српског народа, друштва и држава према сећању на жртве геноцида над Србима у НДХ и према жртвама уопште у Другом светском рату и XX веку? Колико је оправдана подела на мала и велика стратишта? Шта повезује Јасеновац, Јадовно, „Новосадску рацију и Крагујевачки октобар“? Да ли поседујемо одговарајућу културну политику и зашто је превенција геноцида битна?
Шта је култура сећања и памћења? Какав је однос српског народа, друштва и држава према сећању на жртве геноцида над Србима у НДХ и према жртвама уопште у Другом светском рату и XX веку? Колико је оправдана подела на мала и велика стратишта? Шта повезује Јасеновац, Јадовно, „Новосадску рацију и Крагујевачки октобар“? Да ли поседујемо одговарајућу културну политику и зашто је превенција геноцида битна?
Ово су само нека од питања о којима ће се разговарати на предавању. Улога појединца која се креће од сведочења преживелих, па до потомака жртава те научних и јавних радника у процесу формирања колективног памћења, што је крајњи посао система, веома је битна.
Рехуманизација жртве и бежање од посматрања страдалих као статистичких јединица задатак су модерне меморијализације и културе памћења једног колективитета. Српски народ кроз црквено-народно памћење и завете има посебан облик преношења искустава из прошлости, а надоградња таквих сазнања адекватном културном политиком са српским сатновиштем у центру, требала би и да редефинише и надогради идентитет како сваког појединца, тако и читавог српског народа.
Рехуманизација жртве и бежање од посматрања страдалих као статистичких јединица задатак су модерне меморијализације и културе памћења једног колективитета. Српски народ кроз црквено-народно памћење и завете има посебан облик преношења искустава из прошлости, а надоградња таквих сазнања адекватном културном политиком са српским сатновиштем у центру, требала би и да редефинише и надогради идентитет како сваког појединца, тако и читавог српског народа.