Дан прије Божића назива се Бадњи дан, а вече Бадње вече. За Бадње вече везана је посебна гозба, која има изражен вјерски карактер. Ништа се на тој гозби не служи случајно, а сва храна те вечери има посебно духовно значење. Пожељно је да сви укућани буду то вече на окупу, а једе се не за столом, него на поду на ком је прострта слама. Смије се служити само одређена храна, с тим да се не смије све појести и попити, него се понешто оставља да преноћи на оном мјесту на ком се јело.
Пише: Борис Радаковић
Од намјерница које се то вече служе заступљене су туцани пасуљ од ког се једна кашика чува за Крстовдан, ораси које се једу сами или са медом или се мећу у питу и резанце, затим мед који се касније чува као лијек, а у неким крајевима обавезна је и риба. Сва ова јела имају мртвачки карактер, и у вези су са доњим или “оним“ свијетом. Пасуљ је код индоевропских народа , па тиме и код Срба, има важну улогу у култу мртвих јер се давао као храна мртвим прецима. Стари Грци су вјеровали да пасуљ који падне на под не треба дизати, јер је то храна за какву душу која је ту у близини. Тако је Питагора забрањивао једење пасуља: “Ако једеш пасуљ, исто је као да си појео главу свога оца“. Српски народ употребљава пасуљ и за гатање, а сви предмети који се употребљавају при гатању стоје у вези са свјетом мртвих. Са оностраним су у вези и ораси. По вјеровању Срба на орасу се скупљају вјештице и демони. Међутим, овакво вјеровање постоји и код других народа, па тако Италијани вјерују да се под једним орахом у Беневенту скупљају вјештице из цијеле Италије. По Талмуду, на свакој ораховој грани има седам листова, а на сваком листу сједи ђаво. Култ богиње Артемиде био је везан за орах. Према легенди, једна је Артемидина свештеница претворена у орах, а дјевојке “каријатиде“ (грчки карион-орах), које су ту играле коло “побјегле су на орах па ту и остале“. Иначе, за Артемиду се зна да је првобитно била богиња смрти доњег свијета. Мед је такође храна која се код Индоевропљана даје мртвима и демонима доњег свијета. Он не смије да изостане из помена мртвима, а наш обичај да се на даћи служи ракија помешана с медом, а о слави (која такође има везе с мртвима) кољиво које такође може бити помјешано с медом. Риба такође има везе са мртвима. Она се јавља као симбол на многим хришћанским и паганским гробовима, а код многих народа риба је симбол душе.
Душе покојника плаше се гвожђа, а традиција налаже да се за Бадњи дан мора склонити сав метални прибор за јело. Колач за Бадњи дан не смије се сећи ножем него се ломи рукама. Ови прописи важе из разлога, што је циљ да се за Бадње вече скупе душе наших мртвих предака, па се склања све оно што би их могло уплашити. Такође, за вријеме Божићних празника кућа се не смије чистити метлом, јер постоји вјеровање да ће се тако и душе мртвих почистити из куће. Стари Грци, кад би задушнице биле готове, чистили би кућу метлом и говорили: “Напоље, душе! Нису више задушнице!“ Исто тако, кад би даћа била завршена, чистили су душе предака метлом стари балтички Словени. Познат је пропис да се мртвац мора “чувати“, и да док је он у кући, бар неко мора бити будан.
Овакво бдјење из истих религијских разлога (присуство душе или демона којег се плашимо), прописано је и за Бадње вече. Бадње вече можда је и добило име према овом ритуалном бдјењу. Из свега овога видимо да се гозба за Бадње вече, одржава у част мртвих и за душе предака.
Душе покојника плаше се гвожђа, а традиција налаже да се за Бадњи дан мора склонити сав метални прибор за јело. Колач за Бадњи дан не смије се сећи ножем него се ломи рукама. Ови прописи важе из разлога, што је циљ да се за Бадње вече скупе душе наших мртвих предака, па се склања све оно што би их могло уплашити. Такође, за вријеме Божићних празника кућа се не смије чистити метлом, јер постоји вјеровање да ће се тако и душе мртвих почистити из куће. Стари Грци, кад би задушнице биле готове, чистили би кућу метлом и говорили: “Напоље, душе! Нису више задушнице!“ Исто тако, кад би даћа била завршена, чистили су душе предака метлом стари балтички Словени. Познат је пропис да се мртвац мора “чувати“, и да док је он у кући, бар неко мора бити будан.
Овакво бдјење из истих религијских разлога (присуство душе или демона којег се плашимо), прописано је и за Бадње вече. Бадње вече можда је и добило име према овом ритуалном бдјењу. Из свега овога видимо да се гозба за Бадње вече, одржава у част мртвих и за душе предака.