Германска митологија заузима треће место по својој развијености. Јакоб Грим сматра да је уско повезана са религијом, али о религији старих Германа немамо потпуну слику.
Пише: Борис Гогић
ИЗВОРИ:
Сматра се да су Германи у позно камено доба насељавали простор јужне Русије, или централне Азије. По неким историчарима ова група народа потиче из централне Европе. Негде око 2000. г.п.н.е. Германи насељавају простор између Балтичког и Северног Мора.
Као извори из праисторије за веровања старих Германа могу нам послужити гробнице, цртежи на стенама у Скандинавији, као и нешто обредних предмета пронађених на Јитланду. Писани извори почињу од Цезара и Тацита. На овим основама тешко је реконструисати њихов систем веровања. Може се закључити да су приносили жртве, веровали у некакав загробни живот и да су обожавали силе природе, а можда и Сунце. Има знакова да су имали представу личног бога, наоружаног секиром, који је био сличан са грчким Зевсом и римским Јупитером. Од Цезара сазнајемо да су обожавали Сунце, Месец и ватру. Тацит у својој „Германији“ пружа опширније и поузданије податке. Од њега сазнајемо да је врховни бог Германа Водан (Один), којег повезује са Меркуром јер су и један и други путници и водичи мртвих. Међутим Один није био свуда врховни бог. Вероватно је потекао из области око доње Рајне, док је у Данској највише обожаван Тир. У деветом поглављу „Германије“ Тацит помиње германског Херкула, међутим мислио је на Тора који је довођен у везу са Јупитером и био је муњобија. Помиње и богове плодности Нјерда, његовог сина Фреја и кћи Фреју. Они су били познати свим Германима. Култ бога плодности био је веома популаран. Локи је поштован само на северу, представља бога који окончава свет и сличан је хришћанском ђаволу.
Стари Германи су имали светилишта, свештенике, жртве, обреде, светковине, празнике и пророчишта. Митолошке приче се не везују за религиозне обреде и обичаје као у источњачким предањима.
Сматра се да су Германи у позно камено доба насељавали простор јужне Русије, или централне Азије. По неким историчарима ова група народа потиче из централне Европе. Негде око 2000. г.п.н.е. Германи насељавају простор између Балтичког и Северног Мора.
Као извори из праисторије за веровања старих Германа могу нам послужити гробнице, цртежи на стенама у Скандинавији, као и нешто обредних предмета пронађених на Јитланду. Писани извори почињу од Цезара и Тацита. На овим основама тешко је реконструисати њихов систем веровања. Може се закључити да су приносили жртве, веровали у некакав загробни живот и да су обожавали силе природе, а можда и Сунце. Има знакова да су имали представу личног бога, наоружаног секиром, који је био сличан са грчким Зевсом и римским Јупитером. Од Цезара сазнајемо да су обожавали Сунце, Месец и ватру. Тацит у својој „Германији“ пружа опширније и поузданије податке. Од њега сазнајемо да је врховни бог Германа Водан (Один), којег повезује са Меркуром јер су и један и други путници и водичи мртвих. Међутим Один није био свуда врховни бог. Вероватно је потекао из области око доње Рајне, док је у Данској највише обожаван Тир. У деветом поглављу „Германије“ Тацит помиње германског Херкула, међутим мислио је на Тора који је довођен у везу са Јупитером и био је муњобија. Помиње и богове плодности Нјерда, његовог сина Фреја и кћи Фреју. Они су били познати свим Германима. Култ бога плодности био је веома популаран. Локи је поштован само на северу, представља бога који окончава свет и сличан је хришћанском ђаволу.
Стари Германи су имали светилишта, свештенике, жртве, обреде, светковине, празнике и пророчишта. Митолошке приче се не везују за религиозне обреде и обичаје као у источњачким предањима.
| КАРАКТЕРИСТИКЕ МИТОЛОГИЈЕ СТАРИХ ГЕРМАНА: Да би нам предања старих Германа била разумљива морамо узети у обзир природне услове у којима су настала, као и друштвене и националне карактеристике племена која су их створила. У местима која су Германи насељавали преовлађује сурова природа северног поднебља са великим мразевима, бурама и олујама, кратким данима, дугим ноћима, прохладним летима, опасним зимама, непрегледним леденим пустињама и крвождерним вуковима. Смрт је вребала људе на сваком кораку. У племенским заједницама био је снажно изражен очев ауторитет и сексуална слобода жена. Људи су били опремљени оскудним оружјем (секира, мач, лук и стрела, чекић) и одећом од крзна. Окупљали су се око огњишта где су се хранили „племенитим“ ловом и „робовском“ земљорадњом. Прекомерно су пили пиво да се загреју, забораве тешко јуче и неизвесно сутра. Сви они су осветољубиви и често врло свирепи. Такви су били и њихови богови са херојским размерама, са свим врлинама и манама ратничког народа, похлепни, прељубници, пијандуре, храбри и опаки без мере. Најсветији међу њима био је Балдр, бог који говори само истину и доноси најбоље пресуде, али је суђено да се оне никад не остварују. Суштина старогерманске религије је да се од судбине не може побећи . Човек може желети само оно што му је предвидела судбина или ништа. Цели свет је угрожен нечистим силама које ће доћи главе људима и боговима. Те нечисте силе ће спржити земљу и небо, завладаће неред и где је било светло цароваће тама. Визија новог света који ће настати на рушевинама старог настала је касније под утицајем хришћанства. Германски народи су примили хришћанство крајем X века. Њихове приче о боговима су и даље живеле, биле су прерађиване од хришћана, а неке су тек настале у хришћанско време. Најпопуларније приче су биле о боговима омиљеним у обичном народу. Једна од њих је о последњем јављању Тора где се наводи да је краљ Олаф, хришћански реформистички владар, пловио дуж Норвршке обале. Изашавши из једне луке посада је уочила да се на брод укрцао један странац црвене браде. Одвели су га пред Олафа. Странац га је критиковао због тога што је прешао на хришћанство и самим тим заборавио Тора и његове тешке дане у којима се борио против дивова да би створио сву лепоту. Након овога странац је исчезао, а Олаф убрзо погинуо у побуни свог многобожачког народа 1033. г. У бици код Стикелстада, у близини Дронтхејма. Вера старих Германа устукнула је пред новом јер није била дорасла новим друштвеним и политичким условима живота. Германи су поштовали и хвалили своје богове док су им помагали. Ако богови погреше верници су их напуштали. Нису били атеисти у данашњем схватању те речи, нису се одрицали богова, али су често отпадали од њих уздајући се у сопствену снагу и моћ. У својој „Црквеној историји Британије“ Беда је забележио једну драгоцену анегдоту у којој су краљ Едвин и његови саветници разматрали треба ли прихватити хришћанство или не. Један од њих је упоредио овоземаљски живот са другим временом о којем не зна ништа и рекао да му се намеће слика где зими краљ седи за трпезом са саветницима и слугама. На средини се налази огњиште на којем пламти ватра, а напољу земљу пустоше снег и олуја. У том тренутку кроз једна врата улеће врабац, а убрзо излеће кроз друга. Дошао је из зиме, мало био пред очима присутних и опет отишао у зиму. На основу овога се може закључити шта је живот, али шта долази после њега и шта је било пре, о томе се ништа не зна. Ако ново учење говори нешто о томе онда је заслужило да му се народ поклони. |   |
БОГОВИ И БОГИЊЕ:
Германи су имали две, у почетку супростављене стране богова. То су Аси, богови постали од дивова и Вани, богови плодности природе. У каснијем периоду стране су одлучиле да се измире и разменили су таоце.
Германи су имали две, у почетку супростављене стране богова. То су Аси, богови постали од дивова и Вани, богови плодности природе. У каснијем периоду стране су одлучиле да се измире и разменили су таоце.
ОДИН
Один је врховни бог старих Германа. Најстарији је међу боговима, а остали му служе као деца што служе родитељу. Он живи у земљи вечне радости у којој се налази и његова велика дворана која блиста од злата и у коју доводи погинуле јунаке. У небеском станишту богова налази се и дворана коју су покрили сувим сребром. Кад се Один попне на њен престо може да види рад свих људи. Покрај својих ногу има два грабљива вука који једу сву храну са његове трпезе, а он се само напаја вином. Има и два гаврана које свакодневно шаље да прелећу земљу и доносе му све вести. Один није волео само борбе већ и пиће. Говорио је да пиће људи није добро јер што га више пију, то мање имају памети, а заборав је име птице која лебди над пићем и која људима краде разум. Ипак код пијанства му је најбоље што се човеку ипак на крају врати разум.
Один путује светом људи, дивова и патуљака. Зна све науке, има вештину прорицања и песничку уметност. Управља ратовима. Дао је око да би се напојио мудрости на Мимијевом извору и од тада је постао најмудрији међу боговима. Јаше на осмоногом коњу, најбржем на свету, има чудесно копље које погађа све циљеве и прстен који се сам умножава.
Один је обично приказиван као једнооки путник са штапом у руци, или на престолу са гаврановима на раменима и вуковима покрај ногу.
Один је врховни бог старих Германа. Најстарији је међу боговима, а остали му служе као деца што служе родитељу. Он живи у земљи вечне радости у којој се налази и његова велика дворана која блиста од злата и у коју доводи погинуле јунаке. У небеском станишту богова налази се и дворана коју су покрили сувим сребром. Кад се Один попне на њен престо може да види рад свих људи. Покрај својих ногу има два грабљива вука који једу сву храну са његове трпезе, а он се само напаја вином. Има и два гаврана које свакодневно шаље да прелећу земљу и доносе му све вести. Один није волео само борбе већ и пиће. Говорио је да пиће људи није добро јер што га више пију, то мање имају памети, а заборав је име птице која лебди над пићем и која људима краде разум. Ипак код пијанства му је најбоље што се човеку ипак на крају врати разум.
Один путује светом људи, дивова и патуљака. Зна све науке, има вештину прорицања и песничку уметност. Управља ратовима. Дао је око да би се напојио мудрости на Мимијевом извору и од тада је постао најмудрији међу боговима. Јаше на осмоногом коњу, најбржем на свету, има чудесно копље које погађа све циљеве и прстен који се сам умножава.
Один је обично приказиван као једнооки путник са штапом у руци, или на престолу са гаврановима на раменима и вуковима покрај ногу.
ТОР
Тор стоји на првом месту после Одина. Он се сматра муњобијом и најјачи је међу боговима. У својој дворани има 540 просторија и то је највећа кућа за коју су чули људи. Има кола која вуку два јарца и у њима иде у рат против дивова. Од оружја носи појас снаге, који га чини дупло јачим, гвоздене рукавице и чекић којим је размрскао главе многих дивова.
Тор се сматра богом народа и непријатељски гледа на живот великаша које је проклео на бесциљно лутање, жудњом за богаством и вечитим заборавом. Када дође крај богова убиће Мидгард – змију, али ће подлећи њеном отрову.
Приказиван је као човек медвеђе снаге са огромним чекићем, кратке дршке. Био му је посвећен четвртак (енг. THURSDAY) .
Тор стоји на првом месту после Одина. Он се сматра муњобијом и најјачи је међу боговима. У својој дворани има 540 просторија и то је највећа кућа за коју су чули људи. Има кола која вуку два јарца и у њима иде у рат против дивова. Од оружја носи појас снаге, који га чини дупло јачим, гвоздене рукавице и чекић којим је размрскао главе многих дивова.
Тор се сматра богом народа и непријатељски гледа на живот великаша које је проклео на бесциљно лутање, жудњом за богаством и вечитим заборавом. Када дође крај богова убиће Мидгард – змију, али ће подлећи њеном отрову.
Приказиван је као човек медвеђе снаге са огромним чекићем, кратке дршке. Био му је посвећен четвртак (енг. THURSDAY) .
АЛДР
Балдр је бог светлости, сунца и пролећа. О њему се може говорити само лепо. Толико је белопут да из његовог лика избија светлост. Међу боговима је најречитији и најмилосрднији, али је предодређено да се нити једна његова пресуда не може остварити. Станује на небу, на месту где ништа не сме да буде нечисто. Погинуо је од руке свог слепог брата.
Приказиван је са светлећим лицем. Сачуван је један старошведски цртеж на којем се приказује спаљивање Балдра и његове лађе.
Балдр је бог светлости, сунца и пролећа. О њему се може говорити само лепо. Толико је белопут да из његовог лика избија светлост. Међу боговима је најречитији и најмилосрднији, али је предодређено да се нити једна његова пресуда не може остварити. Станује на небу, на месту где ништа не сме да буде нечисто. Погинуо је од руке свог слепог брата.
Приказиван је са светлећим лицем. Сачуван је један старошведски цртеж на којем се приказује спаљивање Балдра и његове лађе.
НЈЕРД
Нјерд је припадао Ванима, али је код Аса дошао као таоц за мир. Био је бог ветра, мора и ватре. Германи су га најчешће призивали током лова. Људима је могао подарити имовину. Сматра се заштитником морепловаца.
Приказиван је као човек с капом украшеном шкољкама и перјем, заогрнут плаштом боје морских алги.
Нјерд је припадао Ванима, али је код Аса дошао као таоц за мир. Био је бог ветра, мора и ватре. Германи су га најчешће призивали током лова. Људима је могао подарити имовину. Сматра се заштитником морепловаца.
Приказиван је као човек с капом украшеном шкољкама и перјем, заогрнут плаштом боје морских алги.
ХЕНИ
Као Одинов брат заузимао је истакнуто место међу боговима. Био је најбржи тркач и најбољи ловац. Првим људима је подарио душу и разум. Када је склопљен мир између Аса и Вана отишао је са Мимијем да буде таоц у замену за Нјерда и Фреја. Вани су га прихватили као вођу. На крају света Хени ће бити највиши свештеник.
Као Одинов брат заузимао је истакнуто место међу боговима. Био је најбржи тркач и најбољи ловац. Првим људима је подарио душу и разум. Када је склопљен мир између Аса и Вана отишао је са Мимијем да буде таоц у замену за Нјерда и Фреја. Вани су га прихватили као вођу. На крају света Хени ће бити највиши свештеник.
Фреј и Фреја
Фреј је био Нјердов син и сматран је једним од најважнијих и најсмелијих богова. Влада кишом, сунчевим сјајем и управља растом биља на земљи. Људи су га молили за плодност и мир. Поштован је као бог сунца, огњишта, брака и породице.
Фреј је био Нјердов син и сматран је једним од најважнијих и најсмелијих богова. Влада кишом, сунчевим сјајем и управља растом биља на земљи. Људи су га молили за плодност и мир. Поштован је као бог сунца, огњишта, брака и породице.
Фреја је најсјајнија међу Асима. Добијала је половину палих војника када је кретала у бој, а другом половином управљао је Один. Радо помаже када јој се људи обрате. По њој су жене добиле почасни назив фрау, што значи госпођа. Људи су је најчешће призивали у љубавним недаћама.
Приказивана је са кошуљом од перја која јој је подаривала моћ летења. Фреји је био посвећен петак ( нем. Freitag ) .
Приказивана је са кошуљом од перја која јој је подаривала моћ летења. Фреји је био посвећен петак ( нем. Freitag ) .
ТИР
Тир је сматран богом рата и ратних смутњи. Веома је храбар и има највећи утицај на победу у бици. За човека који је храбрији од обичних људи каже се да је храбар као Тир. Када су Аси хтели ставити окове вуку Фенрију, вук им није веровао да ће га касније пустити па је Тир, као залогу, ставио руку у његову чељуст. Када су Аси одбили да га ослободе Фенри је прегризао руку Тиру и од тада је он без једне руке. Тир се одликује још и великом мудрошћу и не може се рећи да наводи људе на миран живот.
Тир је сматран богом рата и ратних смутњи. Веома је храбар и има највећи утицај на победу у бици. За човека који је храбрији од обичних људи каже се да је храбар као Тир. Када су Аси хтели ставити окове вуку Фенрију, вук им није веровао да ће га касније пустити па је Тир, као залогу, ставио руку у његову чељуст. Када су Аси одбили да га ослободе Фенри је прегризао руку Тиру и од тада је он без једне руке. Тир се одликује још и великом мудрошћу и не може се рећи да наводи људе на миран живот.
БРАГИ
Браги се одликује мудрошћу и вештином изражавања. Има велики песнички дар, а по њему се људи песници називају Брагармени. Његова супруга зове се Идун и она чува јабуке које подмлађују богове све до њихове пропасти. Богови се радо окупљају око Брагија и Идун, слушају његове приче и једу њене јабуке.
ХЕЈМДАЛ
Хејмдала зову још и мудри Ас јер је велики и свет. Родило га је девет девида, сестара, дивовскога рода. Хранио се снaгом земље, леденим морем и вепровом крвљу. На ногама носи крпље за снег и има златне зубе. Седи на ивици неба и чува га од напада планинских дивова. Може да види ноћу као и дању, да чује раст траве на земљи, али и све друго што производи и најмањи шум. Носи рог чији се звук разлаже кроз све светове. Под именом Риг ходао је по земљи и зачео прве робове, слободне људе и племиће. Приказиван је на коњу златне гриве.
Хејмдала зову још и мудри Ас јер је велики и свет. Родило га је девет девида, сестара, дивовскога рода. Хранио се снaгом земље, леденим морем и вепровом крвљу. На ногама носи крпље за снег и има златне зубе. Седи на ивици неба и чува га од напада планинских дивова. Може да види ноћу као и дању, да чује раст траве на земљи, али и све друго што производи и најмањи шум. Носи рог чији се звук разлаже кроз све светове. Под именом Риг ходао је по земљи и зачео прве робове, слободне људе и племиће. Приказиван је на коњу златне гриве.
ФРИГ
Фриг је Одинова супруга. Сматрана је богињом брака, љубави и плодности. Труди се да у људима разбукта љубав и радо услишава молбе. Один јој помаже при стварању брачних веза. Фриг надгледа заклетве и тајне споразуме свих људи, чува врата дворана и затвара их пред свим онима који нису заслужили да уђу, помаже да победи правда и поседује велику мудрост. Јаше коња који може да корача ваздухом и морем.
Фриг је Одинова супруга. Сматрана је богињом брака, љубави и плодности. Труди се да у људима разбукта љубав и радо услишава молбе. Один јој помаже при стварању брачних веза. Фриг надгледа заклетве и тајне споразуме свих људи, чува врата дворана и затвара их пред свим онима који нису заслужили да уђу, помаже да победи правда и поседује велику мудрост. Јаше коња који може да корача ваздухом и морем.
ЛОКИ
Локи је пореклом од дивова, сматран је богом ватре и Одиновим побратимом. Помогао је боговима многим мудрим саветима и прибавио им њихове највеће драгоцености, али је боговима и пакостио, па чак скривио и Балдрову смрт. Аси су га за казну оковали о стену (слично Прометеју), а по лицу му је капао змијски отров.
Локи је пореклом од дивова, сматран је богом ватре и Одиновим побратимом. Помогао је боговима многим мудрим саветима и прибавио им њихове највеће драгоцености, али је боговима и пакостио, па чак скривио и Балдрову смрт. Аси су га за казну оковали о стену (слично Прометеју), а по лицу му је капао змијски отров.
RSS Feed
