О поријеклу становништва у Босни и Херцеговини историографија је много тога открила, али стално се јавља потреба за преиспитивањем стечених знања. Тако и професор Енвер Имамовић ово питање покушава сагледати кроз призму нових становишта која су се у науци појавила у последњој деценији двадесетог вијека.
Послије сеобе народа, територију данашње Босне и Херцеговине населила су два словенска племена, Срби и Хрвати. По доласка на Балкан они су формирали своје племенске савезе. Граница која их је дјелила ишла је ријеком Врбас, жупом Ливно, спуштајући се јужно према ријеци Цетини. У науци је утврђено да су у оно вријеме постојала погранична подручја "ничије земље" на коју се протезала лабава ласт из једног и другог центра. За Србе знамо да су у раном средњем вијеку, како нам саопштава Франачки писац Ајнхард, населили долину Уне гдје су образовали своју управну јединицу. Тако су ови Срби временом ушли у Хрватски племенски савез. Оваквих дешавања могло је бити и на супротној страни.
Послије сеобе народа, територију данашње Босне и Херцеговине населила су два словенска племена, Срби и Хрвати. По доласка на Балкан они су формирали своје племенске савезе. Граница која их је дјелила ишла је ријеком Врбас, жупом Ливно, спуштајући се јужно према ријеци Цетини. У науци је утврђено да су у оно вријеме постојала погранична подручја "ничије земље" на коју се протезала лабава ласт из једног и другог центра. За Србе знамо да су у раном средњем вијеку, како нам саопштава Франачки писац Ајнхард, населили долину Уне гдје су образовали своју управну јединицу. Тако су ови Срби временом ушли у Хрватски племенски савез. Оваквих дешавања могло је бити и на супротној страни.
Пише: Борис Радаковић