Породица Калај припадала је старом мађарском племенском роду, који своје поријекло вуче још од насељавања Мађара у Панонију. Први Калај који се истакао током историје био је Михаел Калај, њега је даривао краљ Матија Корвин посједом Мезе Тур због заслуга при заузимању Јајца од Турака. Најпознатији из лозе Калај свакако је Бењамин Калај (1839-1903), који је за вријеме Аустро-угарске окупације био поглавар Босне и Херцеговине од 1882-1903 године. Са мајчине стране Бењамин је имао везе са Србима, пошто му је мајка Амалија водила поријекло од српске мађаризоване породице Блашковић. Пише: Борис Радаковић
0 Comments
Ових дана на јавној сцени Босне и Херцеговине појавила се организација која себе назива “Revolucionarni Pokret Bosne i Hercegovine“. На њиховој facebook страници стоји у опису да је њихов посао “промјена система и комплетна смјена политичких елита у Босни и Херцеговини“. Позивају народ да изађе на улицу и силом свргне постојаћу власт и донесе себи тобоже благостање. Са друге стране не нуде никакво замјенско рјешење за промјену тешког економског и политичког стања у Босни и Херцеговини. Симбол ове организације је стиснута песница, идентична симболу „Отпора“ који је заслужан за свргавање Слободана Милошевића са власти у СР Југославији. Пише: Борис Радаковић
“Гурнути Бугаре против Срба и пустити да се фукара међусобно побије“, писао је њемачки генерал Молтке свом аустро-угарском колеги Конраду пред почетак Првог свјетског рата. Данас, када балкански народи желе да буду равноправни и поносни становници Европе, када због мултиетничости гурају у страну свој национални идентитет, Енглези у Белфасту шест дана су дивљали градом због одлуке да се Британска застава само у одређене дане виори над градском скупштином, а не сваки дан како је био обичај до сад. Пише: Борис Радаковић
Дан прије Божића назива се Бадњи дан, а вече Бадње вече. За Бадње вече везана је посебна гозба, која има изражен вјерски карактер. Ништа се на тој гозби не служи случајно, а сва храна те вечери има посебно духовно значење. Пожељно је да сви укућани буду то вече на окупу, а једе се не за столом, него на поду на ком је прострта слама. Смије се служити само одређена храна, с тим да се не смије све појести и попити, него се понешто оставља да преноћи на оном мјесту на ком се јело. Пише: Борис Радаковић
„Антифашизам на издисају - умјесто петокраке кокарда“ , „Руше споменик партизанима, а подижу четницима“ - само су неки од наслова који Билећу ових дана лансирају као значајну тему на медијски простор Балкана. Који је споменик „срушен“, а који се гради, и ко то данас и по којим критеријумима оцјењује шта је антифашизам и у какве се сврхе то употребљава!? Радио Слободна Европа на свом веб-порталу 5. децембра доноси вијест ауторке Тине Јелин - Диздар како Билећа остаје без споменика Десетој херцеговачкој бригади и како је исти срушен, да би се подигао споменик „четницима“. Пише: Предраг Лозо
Хвале се кафански свирци да знају све одсвирати. Приђе им један господин и затражи да одсвирају Бахову фугу на шта ће ти они, онако углас ''Баховаaaa је фуга преголеeeeeeма...'' У нашој јавности је све присутнија и све агресивнија фашизација национализма у намјери делегитимизације било којег облика националног мишљења, јер, забога, са фашистима (читај националистима) се не разговара, њих једноставно треба уништити. Ако пођемо од чињенице да је интелектуално промишљање од идеолошког наратива одвојено досљедном примјеном истог критеријума без обзира да ли му резултат анализе иде у прилог, схватићемо да су наши НВО ''антифашисти'' ништа друго до идеолошке клепетуше. У прилог овој тези извешћемо кратку студију случаја. Пише: Драгослав Илић
Прије пар дана, када сам био код брата од ујака, који је први разред средње школе, под руку ми је допао његов уџбеник за Историју. Назив тог уџбеника је: „Историја за 1. разред средњих стручних школа“. Као аутори потписани су: Мира Шобот, Бранка Штрбац, и Есад Заховић, а уџбеник је издао Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Сарајево, 2012. Пише: Борис Радаковић
Критички осврт на дјело "Поријекло и припадност становништва Босне и Херцеговине" Енвера Имамовића20/9/2013 О поријеклу становништва у Босни и Херцеговини историографија је много тога открила, али стално се јавља потреба за преиспитивањем стечених знања. Тако и професор Енвер Имамовић ово питање покушава сагледати кроз призму нових становишта која су се у науци појавила у последњој деценији двадесетог вијека. Послије сеобе народа, територију данашње Босне и Херцеговине населила су два словенска племена, Срби и Хрвати. По доласка на Балкан они су формирали своје племенске савезе. Граница која их је дјелила ишла је ријеком Врбас, жупом Ливно, спуштајући се јужно према ријеци Цетини. У науци је утврђено да су у оно вријеме постојала погранична подручја "ничије земље" на коју се протезала лабава ласт из једног и другог центра. За Србе знамо да су у раном средњем вијеку, како нам саопштава Франачки писац Ајнхард, населили долину Уне гдје су образовали своју управну јединицу. Тако су ови Срби временом ушли у Хрватски племенски савез. Оваквих дешавања могло је бити и на супротној страни. Пише: Борис Радаковић
Турци су у мојој краљевини- поручивао је Стефан Томашевић папи Пију II – сазидали неколико тврђава и показују се љубазни према сељацима, обећавају да ће сваки од њих бити слободан који к њима отпадне. Прост ум сељака не разумије превару и мисли да ће та слобода увијек трајати. Овако је писао посљедњи краљ Србије и Босне пред коначно запосједање ових области од стране отоманске империје половином 15. вијека. Пише: Предраг Лозо
Свијет и његову историју не чине само људи. Животиње такође чине велики дио наше прошлости, огроман дио нашег свијета, а некада и постају и дио нас, дио нашег срца. Неизмјерну храброст, приврженост и љубав према људима, показивале су у разним ситуацијама, које су их чиниле херојима без премца. Нажалост, људи су и на неким животињама вршили експерименте од пресудне важности за људски род и будућност, али неколицина њих нису постале дио заборава, већ су се постале дио нашег сјећања. Разне животиње су нас и забављале путем тв-екрана и забављају нас и данас. Оне најпознатије које су глумиле у филмовима и серијама су постале дио наше историје. Зато ћу да вам представим бар мали дијелић тога како су нас животиње задужиле кроз историју, јер су оне то заслужиле, а и много више. Урадио и спремио: Пауковић Радослав
|
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |