Кажу да једна слика вриједи хиљаду ријечи и ја дијелим то мишљење. Зато вам представљам неке од најзанимљивијих фотографија које сам могао да пронађем и које нису фотошопиране или модификоване на било који начин. Јер све је то дио историје која је дио нас. Направио: Пауковић Радослав
0 Comments
Град Бања Лука данашњи модеран изглед дугује предузимљивим људима из времена Врбаске бановине. Кроз овај рад покушаћемо да приближимо читаоцу настајање модерне градске језгре која и данас краси град. Идејни творац и најзаслужнији човјек за препород једне “брдске паланке“ како су је тада описивали многи путописци био је један Нишлија. Послије увођења шестојануарске диктатуре краља Александра и подјеле краљевства на девет бановина Бања Лука се изненада нашла у центру пажње. Она је постала административни центар Врбаске бановине. За првог бана Врбаске бановине наименован је армијски генерал Светислав Тиса Милосављевић, поријеклом из Ниша. По доласку у град 8. новембра 1929. Светислав Т. Милосављевић је записао да у граду влада мртвило које је више подсјећало на паланку у брдима него на град од двадесет хиљада становника. У средини града било је гробље, а по улицама и трговима се газило блато до чланака. Београдска Правда је за Бања Луку писала да је то пуста касаба источњачки запуштена са гробљем насред чаршије, с блатњавим сокацима, с гостионицом на које се најеже и агенти сингерових машина, као заборављену паланку иза божијих леђа у којој није било пожељно ни службовање да се добије. У сљедећих неколико година уз огромне напоре и велики број стручњака који се одазвао позиву Врбаског бана створен je модеран Европски град. Пише: Марко Јанковић
Нацистички напад на Француску почео је 5. јуна 1940. године. Французи су одбрану усмјерили на Мажино линију која се простирала од швајцараке границе до Ардена. Међутим, њемачке снаге су заобишле Мажино линију и преко Белгије ушле у Француску. Тако је најјачи бедем француске одбране остао нетакнут. Девет дана након напада, 14. јуна, Њемци улазе у Париз. Маршал Филип Петен 16. јуна преузима управљање владом Француске од, дотадашњег премијера, Пола Реноа који није био заговорник мира по сваку цијену, а дан касније Петен објављује капитулацију. Пише: Немања Куриџа
Петар Карађорђевић, унук вожда првог српског устанка, родио се на Петровдан 29. јуна 1844. године у кући капетана Мише Анастасијевића, богатог београдског трговца. Био је трећи син, а пето од укупно десеторо дјеце, кнеза Александра и кнегиње Персиде Карађорђевић, кћери Јефрема Ненадовића. Пише: Јанко Јоксимовић
У једном свом излагању, покојни патријарх Павле, говорећи о сектама рекао је да оне оперишу са полуистинама и лажима. Баш као и код секти, имамо и код историчара „секташког“ учења, односно историчара и квази историчара који баратају са полуистинама и фалсификатима.Такви историчари изворе цитирају само до оног дијела који њима одговара, неке изворе прешућују, граде конструкције на основу дневнополитичких дешавања рефлектујући их на давну прошлост и слично. Наш циљ је овдје да се позабавимо тим „секташима“ историчарима у Бошњачкој (муслиманској) историографији. Овим не кажемо да „секташа“ историчара нема и на другим странама, па и у Српској историографији. Немамо никакву острашћену намјеру да некога нападамо само због тога што се изјашњава као Бошњак, што је муслиман или се бави историјом Бошњака, већ само да укажемо на фалсификате и митове којима се напада на Српску историју и Србе у Босни и Херцеговини. Обрадићемо један дио тих фалсификата и митова, те тако указати на заблуде и лажи којима се појединци служе како би омаловажили Србе као народ, а све у циљу дневнополитичких дешавања и идеолошке борбе. Пише: Борис Радаковић
Словенска митологија подразумева религијска схватања, култове и ритуале најмногобројнијег огранка индоевропске популације која је већ у првој половини I миленијума п.н.е. насељавала територију између Дона и Карпата. Словени су се укључили у миграције подстакнуте кретањем разних азијских племена и брзо запосели простране територије источне, средње и југоисточне Европе. Између VI и X века у језичком и културном смислу развијају се три велике групе племена из којих су се развили данашњи Источни Словени ( Руси, Украјинци и Бјелоруси), Западни Словени ( Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби и Балтички Словени) и Јужни Словени (Срби, Хрвати, Словенци, Македонци и Бугари). Извори за словенску религију су веома оскудни. Плиније Старији и Тацит први помињу Словене под именом Венди, и то као суседе Германа, али они не говоре о њиховој религији. Податке о религији Словена први даје Прокопије, византијски историчар из VI века, који саопштава да су словенска племена Анта и Склавина „веровали да је један од богова творац муње, једини господар света, коме су жртвовали говеда и остале животиње, да обожавају и нека друга нижа божанства и свима њима приносе жртве, те по њима врачају “. Каснији писани извори односе се углавном на веровања Балтичких Словена и Руса, док о религији источних Словена – Чеха, Пољака и Јужних Словена можемо судити једино на основу лингвистичких остатака и лингвистичке грађе. Пише: Борис Гогић
Путешествије племена српског, су разбацала његове припаднике од Сјеверне Њемачке до Урала и од Балтика до Јадрана и Мале Азије. Како су вијекови пролазили тако су се и неки дијелови Срба утапали у друге народе као што је случај са Србима у Пољској, Чешкој, Русији, или су организовали своје племенске савезе, па потом и државне организације на Балкану и на подручју Лужица. Овдје ћемо пажњу посветити Србима на Балкану, и то западном дијелу Срба, који је населио и током историје формирао неколико државних и управних организација на територији која данас носи назив Босна и Херцеговина, а тако се зове и држава која је настала послије распада СФРЈ. Нећемо се много дотицати живота и развоја, сваке од државних организација Срба на простору БИХ, колико ћемо се посветити историјским изворима који свједоче о помену Срба као народа на овим просторима. Мимо имена Србин, сусрешћемо се и са неким другим називима за Србе, изведених по географским називима или именима старих народа, којима су означавани Срби од страних аутора, прије свега византијских, али и других. Српске државне организације на овом подручју су: жупа Срб у Поуњу, Босна, Паганија, Захумље, Травунија, а Срби су називани још и Илири, Далмати, Неретљани, Травуњани, Бошњани, Босанци, Бошњаци, Ере, Хумљани, Власи, Морлаци, Раци итд. Пише: Борис Радаковић
У петак 2. марта 2012. године престало је да куца срце човјека и ратника, генерал-пуковника Новице Симића. Задњу битку, битку за свој живот генерал није успио да добије, окрутна болест била је јача Генерал-пуковник Новица Симић је био родољуб и херој а прије свега Човјек. О чему свједочи не само љубав народа и његових бораца и колега према њему него и поштовање непријатеља. Ратник остаје ратник и у миру, тако је генерал пушку замјенио пером и прошле године објавио своје животно дјело „Коридор 92“. Пише: Никола Борковић
Зидине Филипа из византијског периода
Цар Матија Кантакузин, син Јована Кантакузина и савладар Јована V Палеолога, напао је у љето 1357. град Сер, средиште области царице Јелене, удове цара Стефана Душана. Сакупивши војску, коју су већином сачињавали Турци Османлије, дошао је до Сера, гдје се сукобио са српском војском. Поход је завршио неславно, а цар је био срамно заробљен… Пише: Дејан Дошлић
|
Бул. Војводе Петра Бојовића 1а |
Ел. пошта | [email protected] |